1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Опаши се сада као човек;
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу?
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли?
6 На чем су подножја њена углављена?
7 Кад певаху заједно звезде јутарње
8 Или ко је затворио море вратима
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
10 Кад поставих за њ уредбу своју
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш,
12 Јеси ли свог века заповедио јутру,
13 Да се ухвати земљи за крајеве,
14 Да се она промени као блато печатно,
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова
16 Јеси ли долазио до дубина морских?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна,
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску?
19 Који је пут к стану светлости?
20 Да би је узео и одвео до међе њене,
21 Знаш ти;
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне?
23 Које чувам за време невоље,
24 Којим се путем дели светлост
25 Ко је разделио јазове поводњу
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога,
27 Да напоји пуста и неродна места,
28 Има ли дажд оца?
29 Из чије је утробе изашао лед,
30 Да се воде скривају и постају као камен
31 Можеш ли свезати милине влашићима?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време?
33 Знаш ли ред небески?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака
35 Можеш ли пустити муње да иду,
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу,
38 Да се расквашен прах згусне
39 „Можеш ли уловити плен за лавице,
40 када се крију у својим јазбинама,
41 Ко обезбеђује гаврану плен његов,