1 И од тога дрхће срце моје,
2 Слушајте добро громовни глас Његов
3 Под сва небеса пушта га,
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог,
5 Дивно Бог грми гласом својим,
6 Говори снегу: Падни на земљу;
7 Запечаћава руку сваком човеку,
8 Тада звер улази у јаму,
9 С југа долази олуја,
10 Од дихања Божијег постаје лед,
11 И да се натапа земља, натерује облак,
12 И он се обрће и тамо и амо
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Чуј то, Јове,
15 Знаш ли како их Он уређује
16 Знаш ли како висе облаци?
17 Како ти се хаљине угреју
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса,
19 Научи нас шта ћемо Му рећи;
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио?
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу,
22 Са севера долази као злато;
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути;
24 Зато Га се боје људи;