1 Још говори Елијуј и рече:
2 Потрпи ме мало, и показаћу ти,
3 Почећу издалека беседу своју,
4 Доиста, неће бити лажне речи моје,
5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује,
6 Не да живети безбожнику,
7 Не одвраћа од праведника очију својих,
8 Ако ли су оковани у пута
9 Тада им напомиње дела њихова
10 И отвара Му ухо да би се поправили,
11 Ако послушају и стану им служити,
12 Ако ли не послушају,
13 А који су лицемерног срца,
14 Умире у младости душа њихова
15 Избавља невољника из невоље његове
16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место,
17 Али си заслужио суд безбожнички;
18 Доиста, гнев је на теби;
19 Хоће ли гледати на твоје богатство?
20 Не уздиши за ноћу
21 Чувај се да не погледаш на таштину
22 Гле, Бог је највиши својом силом,
23 Ко Му је одредио пут Његов?
24 Опомињи се да величаш дела Његова,
25 Сви људи виде их,
26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати,
27 Јер Он стеже капље водене,
28 Кад теку облаци,
29 И ко би разумео простор облацима
30 Како простире над њим светлост своју,
31 Тиме суди народима,
32 Рукама заклања светлост,
33 Јављајући према њему добру вољу своју,