1 Још настави Јов беседу своју и рече:
2 О да бих био као пређашњих месеца,
3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом,
4 Како бејах за младости своје,
5 Кад још беше Свемогући са мном,
6 Кад се траг мој обливаше маслом,
7 Кад излажах на врата кроз град,
8 Младићи видећи ме уклањаху се,
9 Кнезови престајаху говорити
10 Управитељи устезаху глас свој
11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим;
12 Да избављам сиромаха који виче,
13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме,
14 У правду се облачих и она ми беше одело,
15 Око бејах слепом и нога хромом.
16 Отац бејах убогима,
17 И разбијах кутњаке неправеднику,
18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети,
19 Корен мој пружаше се крај воде,
20 Слава моја подмлађиваше се у мене,
21 Слушаху ме и чекаху,
22 После мојих речи нико не проговараше,
23 Јер ме чекаху као дажд,
24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху,
25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље,