1 А сада смеју ми се млађи од мене,
2 А на шта би ми и била сила руку њихових?
3 Од сиромаштва и глади самоћаваху
4 Који браху лободу по честама,
5 Између људи беху изгоњени
6 Живљаху по страшним увалама,
7 По грмовима рикаху,
8 Беху људи никакви и без имена,
9 И њима сам сада песма,
10 Гаде се на ме, иду далеко од мене
11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао
12 С десне стране устајаху момци,
13 Раскопаше моју стазу,
14 Као широким проломом навиру,
15 Страхоте навалише на ме,
16 И сада се душа моја разлива у мени,
17 Ноћу пробада ми кости у мени,
18 Од тешке силе променило се одело моје,
19 Бацио ме је у блато,
20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш;
21 Претворио си ми се у љута непријатеља;
22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ,
23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт
24 Али неће пружити руке своје у гроб;
25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу?
26 Кад се добру надах, дође ми зло;
27 Утроба је моја узаврела,
28 Ходим црн, не од сунца,
29 Брат постах змајевима
30 Поцрнела је кожа на мени
31 Гусле се моје претворише у запевку,