1 Да, сребро има жице,
2 Гвожђе се вади из праха,
3 Мраку поставља међу,
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити;
5 Из земље излази хлеб,
6 У камену је њеном место сафиру,
7 Те стазе не зна птица,
8 Не угази је младо зверје,
9 На кремен диже руку своју;
10 Из стене изводи потоке,
11 Уставља реке да не теку,
12 Али мудрост где се налази?
13 Не зна јој човек цене,
14 Бездана вели: Није у мени;
15 Не може се дати чисто злато за њу,
16 Не може се ценити златом офирским,
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал,
18 Од корала и бисера нема спомена,
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски,
20 Откуда, дакле, долази мудрост?
21 Сакривена је од очију сваког живог,
22 Погибао и смрт говоре:
23 Бог зна пут њен,
24 Јер гледа до крајева земаљских
25 Кад даваше ветру тежину,
26 Кад постављаше закон дажду
27 Још је онда виде и огласи је,
28 А човеку рече: