1 А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли
3 Препирући се говором који не помаже
4 А ти уништаваш страх Божји
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја,
6 Осуђују те уста твоја, а не ја;
7 Јеси ли се ти први човек родио?
8 Јеси ли тајну Божију чуо
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали?
10 И седих и старих људи има међу нама,
11 Мале ли су ти утехе Божије?
12 Што те је занело срце твоје?
13 Те обраћаш против Бога дух свој
14 Шта је човек, да би био чист,
15 Гле, не верује свецима својим,
16 А камоли гадни и смрдљиви човек,
17 Ја ћу ти казати, послушај ме,
18 Шта мудраци казаше и не затајише,
19 Којима самим дана би земља,
20 Безбожник се мучи свега века свог,
21 Страх му зуји у ушима,
22 Не верује да ће се вратити из таме,
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је?
24 Туга и невоља страше га,
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом,
26 Трчи исправљена врата на њ
27 Јер је покрио лице своје претилином,
28 И седео је у градовима раскопаним
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово,
30 Неће изаћи из мрака,
31 Нека се не узда у таштину преварени,
32 Пре свог времена свршиће се,
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов
34 Јер ће опустети збор лицемерски,
35 Зачињу невољу и рађају муку,