1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 Као цвет ниче, и одсеца се,
3 И на таквог отвараш око своје,
4 Ко ће чисто извадити из нечиста?
5 Измерени су дани његови,
6 Одврати се од њега да почине
7 Јер за дрво има надања, ако се посече,
8 Ако и остари у земљи корен његов
9 Чим осети воду, опет напупи
10 А човек умире изнемогао;
11 Као кад вода отече из језера
12 Тако човек кад легне, не устаје више;
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити
14 Кад умре човек, хоће ли оживети?
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати;
16 А сада бројиш кораке моје,
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи,
18 Заиста, као што гора падне и распадне се,
19 И као што вода спира камење
20 Надвлађујеш га једнако, те одлази,
21 Ако синови његови буду у части, он не зна;
22 Само тело док је жив болује,