1 А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Може ли Богу бити човек користан?
3 Је ли Свемогућем радост, ако си праведан?
4 Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом
5 Није ли злоћа твоја велика?
6 Јер си узимао залог од браће своје низашта,
7 Уморног ниси напојио воде,
8 Земља је била човека силног,
9 Удовице си отпуштао празне,
10 Зато су око тебе замке,
11 И мрак је око тебе да не видиш,
12 Није ли Бог на висини небеској?
13 Али ти кажеш: Шта зна Бог?
14 Облаци Га заклањају, те не види;
15 Јеси ли запазио стари пут
16 Који се искоренише пре времена
17 Говораху Богу: Иди од нас.
18 А Он им је напунио куће добра.
19 Видеће праведници и радоваће се,
20 Да, још није уништено добро наше,
21 Сложи се с тим и помири се;
22 Прими из уста Његових закон,
23 Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати,
24 Тада ћеш метати по праху злато
25 И Свемогући биће ти злато и сребро
26 Јер ћеш се тада радовати о Господу,
27 Молићеш Му се, и услишиће те,
28 Шта год наумиш, излазиће ти;
29 Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну;
30 Избавиће и оног који није без кривице;