Lucas 22
srp1868 (SRP1868) vs ARC
1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1 Estava, pois, perto a Festa dos Pães Asmos, chamada de Páscoa.
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2 E os principais dos sacerdotes e os escribas andavam procurando como o matariam, porque temiam o povo.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3 Entrou, porém, Satanás em Judas, que tinha por sobrenome Iscariotes, o qual era do número dos doze.
4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4 E foi e falou com os principais dos sacerdotes e com os capitães de como lho entregaria,
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5 os quais se alegraram e convieram em lhe dar dinheiro.
6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6 E ele concordou e buscava oportunidade para lho entregar sem alvoroço.
7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7 Chegou, porém, o dia da Festa dos Pães Asmos, em que importava sacrificar a Páscoa.
8 и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8 E mandou a Pedro e a João, dizendo: Ide, preparai-nos a Páscoa, para que
9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9 E eles lhe perguntaram: Onde queres que a preparemos?
10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10 E ele lhes disse: Eis que, quando entrardes na cidade, encontrareis um homem levando um cântaro de água; segui-o até à casa em que ele entrar.
11 и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11 E direis ao pai de família da casa: O mestre te diz: Onde está o aposento em que hei de comer a Páscoa com os meus discípulos?
12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12 Então, ele vos mostrará um grande cenáculo mobilado; aí fazei os preparativos.
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13 E, indo eles, acharam como lhes havia sido dito; e prepararam a Páscoa.
14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14 E, chegada a hora, pôs-se à mesa, e, com ele, os doze apóstolos.
15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15 E disse-lhes: Desejei muito comer convosco esta Páscoa, antes que padeça,
16 јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16 porque vos digo que não a comerei mais até que ela se cumpra no Reino de Deus.
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17 E, tomando o cálice e havendo dado graças, disse: Tomai-o e reparti-
18 јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18 porque vos digo que já não beberei do fruto da vide, até que venha o Reino de Deus.
19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19 E, tomando o pão e havendo dado graças, partiu- o e deu-lho, dizendo: Isto é o meu corpo, que por vós é dado; fazei isso em memória de mim.
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20 Semelhantemente, tomou o cálice, depois da ceia, dizendo: Este cálice é o Novo Testamento no meu sangue, que é derramado por vós.
21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21 Mas eis que a mão do que me trai
22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22 E, na verdade, o Filho do Homem vai segundo o que está determinado; mas ai daquele homem por quem é traído!
23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23 E começaram a perguntar entre si qual deles seria o que havia de fazer isso.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24 E houve também entre eles contenda sobre qual deles parecia ser o maior.
25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25 E ele lhes disse: Os reis dos gentios dominam sobre eles, e os que têm autoridade sobre eles são chamados benfeitores.
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26 Mas não seja como o menor; e quem governa, como quem serve.
27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27 Pois qual é maior: quem está porém, entre vós, sou como aquele que serve.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28 E vós sois os que tendes permanecido comigo nas minhas tentações.
29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29 E eu vos destino o Reino, como meu Pai mo destinou,
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30 para que comais e bebais à minha mesa no meu Reino e vos assenteis sobre tronos, julgando as doze tribos de Israel.
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31 Disse também o Senhor: Simão, Simão, eis que Satanás vos pediu para vos cirandar como trigo.
32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32 Mas eu roguei por ti, para que a tua fé não desfaleça; e tu, quando te converteres, confirma teus irmãos.
33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33 E ele lhe disse: Senhor, estou pronto a ir contigo até à prisão e à morte.
34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34 Mas ele disse: Digo-te, Pedro, que não cantará hoje o galo antes que três vezes negues que me conheces.
35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35 E disse-lhes: Quando vos mandei sem bolsa, alforje ou sandálias, faltou-vos, porventura, alguma coisa? Eles responderam: Nada.
36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36 Disse-lhes, pois: Mas, agora, aquele que tiver bolsa, tome-
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37 porquanto vos digo que importa que em mim se cumpra aquilo que está escrito: E com os malfeitores foi contado. Porque o que
38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38 E eles disseram: Senhor, eis aqui duas espadas. E ele lhes disse: Basta.
39 И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39 E, saindo, foi, como costumava, para o monte das Oliveiras; e também os seus discípulos o seguiram.
40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40 E, quando chegou àquele lugar, disse-lhes: Orai, para que não entreis em tentação.
41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41 E apartou-se deles cerca de um tiro de pedra; e, pondo-se de joelhos, orava,
42 говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42 dizendo: Pai, se queres, passa de mim este cálice; todavia, não se faça a minha vontade, mas a tua.
43 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43 E apareceu-lhe um anjo do céu, que o confortava.
44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44 E, posto em agonia, orava mais intensamente. E o seu suor tornou-se em grandes gotas de sangue que corriam até ao chão.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45 E, levantando-se da oração, foi ter com os seus discípulos e achou-os dormindo de tristeza.
46 и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46 E disse-lhes: Por que estais dormindo? Levantai-vos, e orai para que não entreis em tentação.
47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47 E, estando ele ainda a falar, surgiu uma multidão; e um dos doze, que se chamava Judas, ia adiante dela e chegou-se a Jesus para o beijar.
48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48 E Jesus lhe disse: Judas, com um beijo trais o Filho do Homem?
49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49 E, vendo os que estavam com ele o que ia suceder, disseram-lhe: Senhor, feriremos à espada?
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50 E um deles feriu o servo do sumo sacerdote e cortou-lhe a orelha direita.
51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51 E, respondendo Jesus, disse: Deixai-os; basta. E, tocando-lhe a orelha, o curou.
52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52 E disse Jesus aos principais dos sacerdotes, e capitães do templo, e anciãos que tinham ido contra ele: Saístes com espadas e porretes, como para deter um salteador?
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53 Tenho estado todos os dias convosco no templo e não estendestes as mãos contra mim, mas esta é a vossa hora e o poder das trevas.
54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54 Então, prendendo-o, o levaram e o meteram em casa do sumo sacerdote. E Pedro seguia-o de longe.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55 E, havendo-se acendido fogo no meio do pátio, estando todos sentados, assentou-se Pedro entre eles.
56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56 E como certa criada, vendo-o estar assentado ao fogo, pusesse os olhos nele, disse: Este também estava com ele.
57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57 Porém ele negou-o, dizendo: Mulher, não o conheço.
58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58 E, um pouco depois, vendo-o outro, disse: Tu és também deles. Mas Pedro disse: Homem, não sou.
59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59 E, passada quase uma hora, um outro afirmava, dizendo: Também este verdadeiramente estava com ele, pois também é galileu.
60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60 E Pedro disse: Homem, não sei o que dizes. E logo, estando ele ainda a falar, cantou o galo.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61 E, virando-se o Senhor, olhou para Pedro, e Pedro lembrou-se da palavra do Senhor, como lhe tinha dito: Antes que o galo cante hoje, me negarás três vezes.
62 И изишавши напоље плака горко.
62 E, saindo Pedro para fora, chorou amargamente.
63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63 E os homens que detinham Jesus zombavam dele, ferindo-o.
64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64 E, vendando-lhe os olhos, feriam-no no rosto e perguntavam-lhe, dizendo: Profetiza-nos: quem é que te feriu?
65 И друге многе хуле говораху на Њ.
65 E outras muitas coisas diziam contra ele, blasfemando.
66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66 E logo que foi dia, ajuntaram-se os anciãos do povo, e os principais dos sacerdotes, e os escribas, e o conduziram ao seu concílio,
67 говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67 e lhe perguntaram: Se tu és o Cristo, dize-nos. Ele replicou: Se vo-lo disser, não o crereis;
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68 e também, se vos perguntar, não me respondereis, nem me soltareis.
69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69 Desde agora, o Filho do Homem se assentará à direita do poder de Deus.
70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70 E disseram todos: Logo, és tu o Filho de Deus? E ele lhes disse: Vós dizeis que eu sou.
71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71 Então, disseram: De que mais testemunho necessitamos? Pois nós mesmos o ouvimos da sua boca.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 22, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.