Lucas 22
srp1868 (SRP1868) vs ARIB
1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1 Aproximava-se a festa dos pães ázimos, que se chama a páscoa.
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2 E os principais sacerdotes e os escribas andavam procurando um modo de o matar; pois temiam o povo.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3 Entrou então Satanás em Judas, que tinha por sobrenome Iscariotes, que era um dos doze;
4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4 e foi ele tratar com os principais sacerdotes e com os capitães de como lho entregaria.
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5 Eles se alegraram com isso, e convieram em lhe dar dinheiro.
6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6 E ele concordou, e buscava ocasião para lho entregar sem alvoroço.
7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7 Ora, chegou o dia dos pães ázimos, em que se devia imolar a páscoa;
8 и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8 e Jesus enviou a Pedro e a João, dizendo: Ide, preparai-nos a páscoa, para que a comamos.
9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9 Perguntaram-lhe eles: Onde queres que a preparemos?
10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10 Respondeu-lhes: Quando entrardes na cidade, sair-vos-á ao encontro um homem, levando um cântaro de água; segui-o até a casa em que ele entrar.
11 и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11 E direis ao dono da casa: O Mestre manda perguntar-te: Onde está o aposento em que hei de comer a páscoa com os meus discípulos?
12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12 Então ele vos mostrará um grande cenáculo mobiliado; aí fazei os preparativos.
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13 Foram, pois, e acharam tudo como lhes dissera e prepararam a páscoa.
14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14 E, chegada a hora, pôs-se Jesus à mesa, e com ele os apóstolos.
15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15 E disse-lhes: Tenho desejado ardentemente comer convosco esta páscoa, antes da minha paixão;
16 јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16 pois vos digo que não a comerei mais até que ela se cumpra no reino de Deus.
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17 Então havendo recebido um cálice, e tendo dado graças, disse: Tomai-o, e reparti-o entre vós;
18 јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18 porque vos digo que desde agora não mais beberei do fruto da videira, até que venha o reino de Deus.
19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19 E tomando pão, e havendo dado graças, partiu-o e deu-lho, dizendo: Isto é o meu corpo, que é dado por vós; fazei isto em memória de mim.
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20 Semelhantemente, depois da ceia, tomou o cálice, dizendo: Este cálice é o novo pacto em meu sangue, que é derramado por vós.
21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21 Mas eis que a mão do que me trai está comigo à mesa.
22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22 Porque, na verdade, o Filho do homem vai segundo o que está determinado; mas ai daquele homem por quem é traído!
23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23 Então eles começaram a perguntar entre si qual deles o que ia fazer isso.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24 Levantou-se também entre eles contenda, sobre qual deles parecia ser o maior.
25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25 Ao que Jesus lhes disse: Os reis dos gentios dominam sobre eles, e os que sobre eles exercem autoridade são chamados benfeitores.
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26 Mas vós não sereis assim; antes o maior entre vós seja como o mais novo; e quem governa como quem serve.
27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27 Pois qual é maior, quem está à mesa, ou quem serve? porventura não é quem está à mesa? Eu, porém, estou entre vós como quem serve.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28 Mas vós sois os que tendes permanecido comigo nas minhas provações;
29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29 e assim como meu Pai me conferiu domínio, eu vo-lo confiro a vós;
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30 para que comais e bebais à minha mesa no meu reino, e vos senteis sobre tronos, julgando as doze tribos de Israel.
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31 Simão, Simão, eis que Satanás vos pediu para vos cirandar como trigo;
32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32 mas eu roguei por ti, para que a tua fé não desfaleça; e tu, quando te converteres, fortalece teus irmãos.
33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33 Respondeu-lhe Pedro: Senhor, estou pronto a ir contigo tanto para a prisão como para a morte.
34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34 Tornou-lhe Jesus: Digo-te, Pedro, que não cantará hoje o galo antes que três vezes tenhas negado que me conheces.
35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35 E perguntou-lhes: Quando vos mandei sem bolsa, alforje, ou alparcas, faltou-vos porventura alguma coisa? Eles responderam: Nada.
36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36 Disse-lhes pois: Mas agora, quem tiver bolsa, tome-a, como também o alforje; e quem não tiver espada, venda o seu manto e compre-a.
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37 Porquanto vos digo que importa que se cumpra em mim isto que está escrito: E com os malfeitores foi contado. Pois o que me diz respeito tem seu cumprimento.
38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38 Disseram eles: Senhor, eis aqui duas espadas. Respondeu-lhes: Basta.
39 И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39 Então saiu e, segundo o seu costume, foi para o Monte das Oliveiras; e os discípulos o seguiam.
40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40 Quando chegou àquele lugar, disse-lhes: Orai, para que não entreis em tentação.
41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41 E apartou-se deles cerca de um tiro de pedra; e pondo-se de joelhos, orava,
42 говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42 dizendo: Pai, se queres afasta de mim este cálice; todavia não se faça a minha vontade, mas a tua.
43 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43 Então lhe apareceu um anjo do céu, que o confortava.
44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44 E, posto em agonia, orava mais intensamente; e o seu suor tornou-se como grandes gotas de sangue, que caíam sobre o chão.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45 Depois, levantando-se da oração, veio para os seus discípulos, e achou-os dormindo de tristeza;
46 и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46 e disse-lhes: Por que estais dormindo? Lenvantai-vos, e orai, para que não entreis em tentação.
47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47 E estando ele ainda a falar, eis que surgiu uma multidão; e aquele que se chamava Judas, um dos doze, ia adiante dela, e chegou-se a Jesus para o beijar.
48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48 Jesus, porém, lhe disse: Judas, com um beijo trais o Filho do homem?
49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49 Quando os que estavam com ele viram o que ia suceder, disseram: Senhor, feri-los-emos a espada?
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50 Então um deles feriu o servo do sumo sacerdote, e cortou-lhe a orelha direita.
51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51 Mas Jesus disse: Deixei-os; basta. E tocando-lhe a orelha, o curou.
52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52 Então disse Jesus aos principais sacerdotes, oficiais do templo e anciãos, que tinham ido contra ele: Saístes, como a um salteador, com espadas e varapaus?
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53 Todos os dias estava eu convosco no templo, e não estendestes as mãos contra mim; mas esta é a vossa hora e o poder das trevas.
54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54 Então, prendendo-o, o levaram e o introduziram na casa do sumo sacerdote; e Pedro seguia-o de longe.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55 E tendo eles acendido fogo no meio do pátio e havendo-se sentado à roda, sentou-se Pedro entre eles.
56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56 — ausente —
57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57 Mas Pedro o negou, dizendo: Mulher, não o conheço.
58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58 Daí a pouco, outro o viu, e disse: Tu também és um deles. Mas Pedro disse: Homem, não sou.
59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59 E, tendo passado quase uma hora, outro afirmava, dizendo: Certamente este também estava com ele, pois é galileu.
60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60 Mas Pedro respondeu: Homem, não sei o que dizes. E imediatamente estando ele ainda a falar, cantou o galo.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61 Virando-se o Senhor, olhou para Pedro; e Pedro lembrou-se da palavra do Senhor, como lhe havia dito: Hoje, antes que o galo cante, três vezes me negarás.
62 И изишавши напоље плака горко.
62 E, havendo saído, chorou amargamente.
63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63 Os homens que detinham Jesus zombavam dele, e feriam-no;
64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64 e, vendando-lhe os olhos, perguntavam, dizendo: Profetiza, quem foi que te bateu?
65 И друге многе хуле говораху на Њ.
65 E, blasfemando, diziam muitas outras coisas contra ele.
66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66 Logo que amanheceu reuniu-se a assembléia dos anciãos do povo, tanto os principais sacerdotes como os escribas, e o conduziam ao sinédrio deles, onde lhe disseram:
67 говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67 Se tu és o Cristo, dize-no-lo. Replicou-lhes ele: Se eu vo-lo disser, não o crereis;
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68 e se eu vos interrogar, de modo algum me respondereis.
69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69 Mas desde agora estará assentado o Filho do homem à mão direita do poder de Deus.
70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70 Ao que perguntaram todos: Logo, tu és o Filho de Deus? Respondeu-lhes: Vós dizeis que eu sou.
71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71 Então disseram: Por que ainda temos necessidade de testemunho? pois nós mesmos o ouvimos da sua própria boca.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 22, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.