1 Још говори Елијуј и рече:
2 Чујте, мудри, беседу моју,
3 Јер ухо познаје беседу
4 Разаберимо шта је право,
5 Јер Јов рече: Праведан сам,
6 Хоћу ли лагати за своју правду?
7 Који је човек као Јов
8 И да се дружи с онима који чине безакоње,
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Зато, људи разумни, послушајте ме;
11 Јер по делу плаћа човеку
12 Доиста Бог не ради зло
13 Ко Му је предао земљу?
14 Кад би на себе окренуо срце своје,
15 Изгинуло би свако тело,
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово;
17 Може ли владати онај који мрзи на правду?
18 Каже ли се цару: Ниткове!
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су,
20 Умиру за час,
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије
22 Нема мрака ни сена смртнога
23 Јер никоме не одгађа
24 Сатире јаке недокучиво,
25 Јер зна дела њихова,
26 Као безбожне разбија их на видику.
27 Јер одступише од Њега
28 Те дође до Њега вика сиромахова,
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити?
30 Да не би царовао лицемер,
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам,
32 А шта не видим, Ти ме научи;
33 Еда ли ће по теби плаћати,
34 Људи ће разумни са мном казати,
35 Да Јов не говори разумно,
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја,
37 Јер домеће на грех свој безакоње,