Lucas 24
srp1868 (SRP1868) vs NTLH
1 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1 No domingo bem cedo, as mulheres foram ao túmulo, levando os perfumes que haviam preparado.
2 али нађоше камен одваљен од гроба.
2 Elas viram que a pedra tinha sido tirada da entrada do túmulo.
3 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3 Porém, quando entraram, não acharam o corpo do Senhor Jesus
4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4 e não sabiam o que pensar. De repente, apareceram diante delas dois homens vestidos com roupas muito brilhantes.
5 а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5 E elas ficaram com medo, e se ajoelharam, e encostaram o rosto no chão. Então os homens disseram a elas: — Por que é que vocês estão procurando entre os mortos quem está vivo?
6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6 Ele não está aqui, mas foi ressuscitado. Lembrem que, quando estava na Galileia, ele disse a vocês:
7 говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7 “O Filho do Homem precisa ser entregue aos pecadores, precisa ser crucificado e precisa ressuscitar no terceiro dia”.
8 И опоменуше се речи Његових.
8 Então as mulheres lembraram das palavras dele
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9 e, quando voltaram do túmulo, contaram tudo isso aos onze apóstolos e a todos os outros.
10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10 Essas mulheres eram Maria Madalena, Joana e Maria, mãe de Tiago. Estas e as outras mulheres que foram com elas contaram tudo isso aos apóstolos.
11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11 Mas eles acharam que o que as mulheres estavam dizendo era tolice e não acreditaram.
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12 Porém Pedro se levantou e correu para o túmulo. Abaixou-se para olhar e viu somente os lençóis de linho e nada mais. Aí voltou para casa, admirado com o que havia acontecido.
13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13 Naquele mesmo dia, dois dos seguidores de Jesus estavam indo para um povoado chamado Emaús, que fica a mais ou menos dez quilômetros de Jerusalém.
14 А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14 Eles estavam conversando a respeito de tudo o que havia acontecido.
15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15 Enquanto conversavam e discutiam, o próprio Jesus chegou perto e começou a caminhar com eles,
16 А очи им се држаху да Га не познаше.
16 mas alguma coisa não deixou que eles o reconhecessem.
17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17 Então Jesus perguntou: Eles pararam, com um jeito triste,
18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18 e um deles, chamado Cleopas, disse: — Será que você é o único morador de Jerusalém que não sabe o que aconteceu lá, nestes últimos dias?
19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19 — O que foi? — perguntou ele. Eles responderam: — O que aconteceu com Jesus de Nazaré. Esse homem era
20 како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20 Os chefes dos sacerdotes e os nossos líderes o entregaram para ser condenado à morte e o crucificaram.
21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21 E a nossa esperança era que fosse ele quem iria libertar o povo de Israel. Porém já faz três dias que tudo isso aconteceu.
22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22 Algumas mulheres do nosso grupo nos deixaram espantados, pois foram de madrugada ao túmulo
23 и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23 e não encontraram o corpo dele. Voltaram dizendo que viram anjos e que estes afirmaram que ele está vivo.
24 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24 Alguns do nosso grupo foram ao túmulo e viram que realmente aconteceu o que as mulheres disseram, mas não viram Jesus.
25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25 Então Jesus lhes disse:
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26 Pois era preciso que o
27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27 E começou a explicar todas as passagens das Escrituras Sagradas que falavam dele, iniciando com os livros de Moisés e os escritos de todos os Profetas .
28 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28 Quando chegaram perto do povoado para onde iam, Jesus fez como quem ia para mais longe.
29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29 Mas eles insistiram com ele para que ficasse, dizendo: — Fique conosco porque já é tarde, e a noite vem chegando. Então Jesus entrou para ficar com os dois.
30 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30 Sentou-se à mesa com eles, pegou o pão e deu graças a Deus. Depois partiu o pão e deu a eles.
31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31 Aí os olhos deles foram abertos, e eles reconheceram Jesus. Mas ele desapareceu.
32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32 Então eles disseram um para o outro: — Não parecia que o nosso coração queimava dentro do peito quando ele nos falava na estrada e nos explicava as Escrituras Sagradas?
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33 Eles se levantaram logo e voltaram para Jerusalém, onde encontraram os onze apóstolos reunidos com outros seguidores de Jesus.
34 који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34 E os apóstolos diziam: — De fato, o Senhor foi ressuscitado e foi visto por Simão!
35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35 Então os dois contaram o que havia acontecido na estrada e como tinham reconhecido o Senhor quando ele havia partido o pão.
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36 Enquanto estavam contando isso, Jesus apareceu de repente no meio deles e disse:
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37 Eles ficaram assustados e com muito medo e pensaram que estavam vendo um fantasma.
38 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38 Mas ele disse:
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39 Olhem para as minhas mãos e para os meus pés e vejam que sou eu mesmo. Toquem em mim e vocês vão crer, pois um fantasma não tem carne nem ossos, como vocês estão vendo que eu tenho.
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
40 Jesus disse isso e mostrou as suas mãos e os seus pés.
41 А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41 Eles ainda não acreditavam, pois estavam muito alegres e admirados. Então ele perguntou:
42 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42 Eles lhe deram um pedaço de peixe assado,
43 И узевши изједе пред њима.
43 que ele pegou e comeu diante deles.
44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44 Depois disse:
45 Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45 Então Jesus abriu a mente deles para que eles entendessem as Escrituras Sagradas
46 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46 e disse:
47 и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47 E que, em nome dele, a mensagem sobre o arrependimento e o perdão dos pecados seria anunciada a todas as nações, começando em Jerusalém.
48 А ви сте сведоци овоме.
48 Vocês são testemunhas dessas coisas.
49 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49 E eu lhes mandarei o que o meu Pai prometeu. Mas esperem aqui em Jerusalém, até que o poder de cima venha sobre vocês.
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50 Então Jesus os levou para fora da cidade até o povoado de Betânia. Ali levantou as mãos e os abençoou.
51 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51 Enquanto os estava abençoando, Jesus se afastou deles e foi levado para o céu.
52 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52 Eles o adoraram e voltaram para Jerusalém cheios de alegria.
53 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53 E passavam o tempo todo no pátio do Templo, louvando a Deus.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 24, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.