Lucas 24
srp1868 (SRP1868) vs NAA
1 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1 Mas, no primeiro dia da semana, alta madrugada, as mulheres foram ao túmulo, levando os óleos aromáticos que haviam preparado.
2 али нађоше камен одваљен од гроба.
2 Encontraram a pedra removida do túmulo,
3 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3 mas, ao entrar, não acharam o corpo do Senhor Jesus.
4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4 Aconteceu que, perplexas a esse respeito, apareceram-lhes dois homens com roupas resplandecentes.
5 а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5 Estando elas com muito medo e baixando os olhos para o chão, eles disseram: — Por que vocês estão procurando entre os mortos aquele que vive?
6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6 Ele não está aqui, mas ressuscitou. Lembrem-se do que ele falou para vocês, estando ainda na Galileia:
7 говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7 “É necessário que o Filho do Homem seja entregue nas mãos de pecadores, seja crucificado e ressuscite no terceiro dia.”
8 И опоменуше се речи Његових.
8 Então elas se lembraram das palavras de Jesus.
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9 E, voltando do túmulo, anunciaram todas estas coisas aos onze e a todos os outros que estavam com eles.
10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10 Essas mulheres eram Maria Madalena, Joana e Maria, mãe de Tiago; também as demais que estavam com elas confirmaram estas coisas aos apóstolos.
11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11 Mas para eles tais palavras pareciam um delírio; eles não acreditaram no que as mulheres diziam.
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12 Pedro, porém, levantando-se, correu ao túmulo. E, abaixando-se, viu somente os lençóis de linho e nada mais; e retirou-se para casa, admirado com o que tinha acontecido.
13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13 Naquele mesmo dia, dois discípulos estavam indo para uma aldeia chamada Emaús, que ficava a uns dez quilômetros de Jerusalém.
14 А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14 E iam conversando a respeito de tudo o que tinha acontecido.
15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15 Enquanto conversavam e discutiam, o próprio Jesus se aproximou e ia com eles.
16 А очи им се држаху да Га не познаше.
16 Porém os olhos deles estavam como que impedidos de o reconhecer.
17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17 Então ele lhes perguntou: E eles pararam entristecidos.
18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18 Um, porém, chamado Cleopas, respondeu: — Será que você é o único que esteve em Jerusalém e não sabe o que aconteceu lá, nestes últimos dias?
19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19 Ele lhes perguntou: Eles explicaram: — Aquilo que aconteceu com Jesus, o Nazareno, que era profeta, poderoso em obras e palavras, diante de Deus e de todo o povo,
20 како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20 e como os principais sacerdotes e as nossas autoridades o entregaram para ser condenado à morte e o crucificaram.
21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21 Nós esperávamos que fosse ele quem havia de redimir Israel. Mas, depois de tudo isto, já estamos no terceiro dia desde que essas coisas aconteceram.
22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22 É verdade também que algumas mulheres do nosso grupo nos surpreenderam. Indo de madrugada ao túmulo
23 и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23 e não achando o corpo de Jesus, voltaram dizendo que tinham tido uma visão de anjos, os quais afirmam que ele vive.
24 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24 De fato, alguns dos nossos foram ao túmulo e verificaram a exatidão do que as mulheres disseram; mas não o viram.
25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25 Então ele lhes disse:
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26 Não é verdade que o Cristo tinha de sofrer e entrar na sua glória?
27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27 E, começando por Moisés e todos os Profetas, explicou-lhes o que constava a respeito dele em todas as Escrituras.
28 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28 Quando se aproximavam da aldeia para onde iam, ele fez menção de passar adiante.
29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29 Mas eles o convenceram a ficar, dizendo: — Fique conosco, porque é tarde, e o dia já está chegando ao fim. E entrou para ficar com eles.
30 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30 E aconteceu que, quando estavam à mesa, ele pegou o pão e o abençoou; depois, partiu o pão e o deu a eles.
31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31 Então os olhos deles se abriram, e eles reconheceram Jesus; mas ele desapareceu da presença deles.
32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32 E disseram um ao outro: — Não é verdade que o coração nos ardia no peito, quando ele nos falava pelo caminho, quando nos explicava as Escrituras?
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33 E, na mesma hora, levantando-se, voltaram para Jerusalém, onde acharam reunidos os onze e outros com eles,
34 који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34 os quais diziam: — De fato, o Senhor ressuscitou e já apareceu a Simão!
35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35 Então os dois contaram o que lhes tinha acontecido no caminho e como tinham reconhecido o Senhor no partir do pão.
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36 Falavam eles ainda estas coisas quando Jesus apareceu no meio deles e lhes disse:
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37 Eles, porém, ficaram assustados e com medo, pensando que estavam vendo um espírito.
38 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38 Mas ele lhes disse:
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39 Vejam as minhas mãos e os meus pés, que sou eu mesmo. Toquem em mim e vejam que é verdade, porque um espírito não tem carne nem ossos, como vocês estão vendo que eu tenho.
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
40 Dizendo isto, mostrou-lhes as mãos e os pés.
41 А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41 E, por não acreditarem eles ainda, por causa da alegria, e como estavam admirados, Jesus lhes disse:
42 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42 Então lhe apresentaram um pedaço de peixe assado,
43 И узевши изједе пред њима.
43 e ele comeu na presença deles.
44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44 A seguir, Jesus lhes disse:
45 Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45 Então lhes abriu o entendimento para compreenderem as Escrituras.
46 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46 E disse-lhes:
47 и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47 e que em seu nome se pregasse arrependimento para remissão de pecados a todas as nações, começando em Jerusalém.
48 А ви сте сведоци овоме.
48 Vocês são testemunhas destas coisas.
49 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49 Eis que envio sobre vocês a promessa de meu Pai; permaneçam, pois, na cidade, até que vocês sejam revestidos do poder que vem do alto.
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50 Então Jesus os levou para fora, até Betânia. E, erguendo as mãos, os abençoou.
51 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51 Aconteceu que, enquanto os abençoava, ia-se retirando deles, sendo elevado para o céu.
52 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52 Então eles, adorando-o, voltaram para Jerusalém cheios de alegria.
53 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53 E estavam sempre no templo, louvando a Deus.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 24, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.