Mateus 27
srp1868 (SRP1868) vs ARIB
1 А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
1 Ora, chegada a manhã, todos os principais sacerdotes e os anciãos do povo entraram em conselho contra Jesus, para o matarem;
2 И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
2 e, maniatando-o, levaram-no e o entregaram a Pilatos, o governador.
3 Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
3 Então Judas, aquele que o traíra, vendo que Jesus fora condenado, devolveu, compungido, as trinta moedas de prata aos anciãos, dizendo:
4 говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
4 Pequei, traindo o sangue inocente. Responderam eles: Que nos importa? Seja isto lá contigo.
5 И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
5 E tendo ele atirado para dentro do santuário as moedas de prata, retirou-se, e foi enforcar-se.
6 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
6 Os principais sacerdotes, pois, tomaram as moedas de prata, e disseram: Não é lícito metê-las no cofre das ofertas, porque é preço de sangue.
7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
7 E, tendo deliberado em conselho, compraram com elas o campo do oleiro, para servir de cemitério para os estrangeiros.
8 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
8 Por isso tem sido chamado aquele campo, até o dia de hoje, Campo de Sangue.
9 Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
9 Cumpriu-se, então, o que foi dito pelo profeta Jeremias: Tomaram as trinta moedas de prata, preço do que foi avaliado, a quem certos filhos de Israel avaliaram,
10 и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
10 e deram-nas pelo campo do oleiro, assim como me ordenou o Senhor.
11 А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
11 Jesus, pois, ficou em pé diante do governador; e este lhe perguntou: És tu o rei dos judeus? Respondeu-lhe Jesus: É como dizes.
12 И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
12 Mas ao ser acusado pelos principais sacerdotes e pelos anciãos, nada respondeu.
13 Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
13 Perguntou-lhe então Pilatos: Não ouves quantas coisas testificam contra ti?
14 И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
14 E Jesus não lhe respondeu a uma pergunta sequer; de modo que o governador muito se admirava.
15 А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
15 Ora, por ocasião da festa costumava o governador soltar um preso, escolhendo o povo aquele que quisesse.
16 А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
16 Nesse tempo tinham um preso notório, chamado Barrabás.
17 И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
17 Portanto, estando o povo reunido, perguntou-lhe Pilatos: Qual quereis que vos solte? Barrabás, ou Jesus, chamado o Cristo?
18 Јер знаше да су Га из зависти предали.
18 Pois sabia que por inveja o haviam entregado.
19 А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
19 E estando ele assentado no tribunal, sua mulher mandou dizer-lhe: Não te envolvas na questão desse justo, porque muito sofri hoje em sonho por causa dele.
20 А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
20 Mas os principais sacerdotes e os anciãos persuadiram as multidões a que pedissem Barrabás e fizessem morrer Jesus.
21 А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
21 O governador, pois, perguntou-lhes: Qual dos dois quereis que eu vos solte? E disseram: Barrabás.
22 Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
22 Tornou-lhes Pilatos: Que farei então de Jesus, que se chama Cristo? Disseram todos: Seja crucificado.
23 Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
23 Pilatos, porém, disse: Pois que mal fez ele? Mas eles clamavam ainda mais: Seja crucificado.
24 А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
24 Ao ver Pilatos que nada conseguia, mas pelo contrário que o tumulto aumentava, mandando trazer água, lavou as mãos diante da multidão, dizendo: Sou inocente do sangue deste homem; seja isso lá convosco.
25 И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
25 E todo o povo respondeu: O seu sangue caia sobre nós e sobre nossos filhos.
26 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
26 — ausente —
27 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
27 Nisso os soldados do governador levaram Jesus ao pretório, e reuniram em torno dele toda a corte.
28 И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
28 E, despindo-o, vestiram-lhe um manto escarlate;
29 И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
29 e tecendo uma coroa de espinhos, puseram-lha na cabeça, e na mão direita uma cana, e ajoelhando-se diante dele, o escarneciam, dizendo: Salve, rei dos judeus!
30 И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
30 E, cuspindo nele, tiraram-lhe a cana, e davam-lhe com ela na cabeça.
31 И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
31 Depois de o terem escarnecido, despiram-lhe o manto, puseram-lhe as suas vestes, e levaram-no para ser crucificado.
32 И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
32 Ao saírem, encontraram um homem cireneu, chamado Simão, a quem obrigaram a levar a cruz de Jesus.
33 И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
33 Quando chegaram ao lugar chamado Gólgota, que quer dizer, lugar da Caveira,
34 дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
34 deram-lhe a beber vinho misturado com fel; mas ele, provando-o, não quis beber.
35 А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
35 Então, depois de o crucificarem, repartiram as vestes dele, lançando sortes, {para que se cumprisse o que foi dito pelo profeta: Repartiram entre si as minhas vestes, e sobre a minha túnica deitaram sortes.}
36 и сеђаху онде те Га чуваху.
36 E, sentados, ali o guardavam.
37 И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
37 Puseram-lhe por cima da cabeça a sua acusação escrita: ESTE É JESUS, O REI DOS JUDEUS.
38 Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
38 Então foram crucificados com ele dois salteadores, um à direita, e outro à esquerda.
39 А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
39 E os que iam passando blasfemavam dele, meneando a cabeça
40 И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
40 e dizendo: Tu, que destróis o santuário e em três dias o reedificas, salva-te a ti mesmo; se és Filho de Deus, desce da cruz.
41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
41 De igual modo também os principais sacerdotes, com os escribas e anciãos, escarnecendo, diziam:
42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
42 A outros salvou; a si mesmo não pode salvar. Rei de Israel é ele; desça agora da cruz, e creremos nele;
43 Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
43 confiou em Deus, livre-o ele agora, se lhe quer bem; porque disse: Sou Filho de Deus.
44 Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
44 O mesmo lhe lançaram em rosto também os salteadores que com ele foram crucificados.
45 А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
45 E, desde a hora sexta, houve trevas sobre toda a terra, até a hora nona.
46 А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
46 Cerca da hora nona, bradou Jesus em alta voz, dizendo: Eli, Eli, lamá sabactani; isto é, Deus meu, Deus meu, por que me desamparaste?
47 А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
47 Alguns dos que ali estavam, ouvindo isso, diziam: Ele chama por Elias.
48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
48 E logo correu um deles, tomou uma esponja, ensopou-a em vinagre e, pondo-a numa cana, dava-lhe de beber.
49 А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
49 Os outros, porém, disseram: Deixa, vejamos se Elias vem salvá-lo.
50 А Исус опет повика гласно и испусти душу.
50 De novo bradou Jesus com grande voz, e entregou o espírito.
51 И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
51 E eis que o véu do santuário se rasgou em dois, de alto a baixo; a terra tremeu, as pedras se fenderam,
52 и гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
52 os sepulcros se abriram, e muitos corpos de santos que tinham dormido foram ressuscitados;
53 и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
53 e, saindo dos sepulcros, depois da ressurreição dele, entraram na cidade santa, e apareceram a muitos.
54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
54 ora, o centurião e os que com ele guardavam Jesus, vendo o terremoto e as coisas que aconteciam, tiveram grande temor, e disseram: Verdadeiramente este era filho de Deus.
55 И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
55 Também estavam ali, olhando de longe, muitas mulheres que tinham seguido Jesus desde a Galiléia para o ouvir;
56 Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
56 entre as quais se achavam Maria Madalena, Maria, mãe de Tiago e de José, e a mãe dos filhos de Zebedeu.
57 А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
57 Ao cair da tarde, veio um homem rico de Arimatéia, chamado José, que também era discípulo de Jesus.
58 Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
58 Esse foi a Pilatos e pediu o corpo de Jesus. Então Pilatos mandou que lhe fosse entregue.
59 И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
59 E José, tomando o corpo, envolveu-o num pano limpo, de linho,
60 и метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
60 e depositou-o no seu sepulcro novo, que havia aberto em rocha; e, rodando uma grande pedra para a porta do sepulcro, retirou-se.
61 А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
61 Mas achavam-se ali Maria Madalena e a outra Maria, sentadas defronte do sepulcro.
62 Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
62 No dia seguinte, isto é, o dia depois da preparação, reuniram-se os principais sacerdotes e os fariseus perante Pilatos,
63 и рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
63 e disseram: Senhor, lembramo-nos de que aquele embusteiro, quando ainda vivo, afirmou: Depois de três dias ressurgirei.
64 Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
64 Manda, pois, que o sepulcro seja guardado com segurança até o terceiro dia; para não suceder que, vindo os discípulos, o furtem e digam ao povo: Ressurgiu dos mortos; e assim o último embuste será pior do que o primeiro.
65 Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
65 Disse-lhes Pilatos: Tendes uma guarda; ide, tornai-o seguro, como entendeis.
66 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.
66 Foram, pois, e tornaram seguro o sepulcro, selando a pedra, e deixando ali a guarda.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Mateus 27, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.