Lucas 20
srp1868 (SRP1868) vs VC
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1 Num daqueles dias, Jesus ensinava no templo e anunciava ao povo a boa nova. Chegaram os príncipes dos sacerdotes e os escribas com os anciãos,
2 и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2 e falaram-lhe: Dize-nos: com que direito fazes essas coisas, ou quem é que te deu essa autoridade?
3 А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3 Jesus respondeu: Também eu vos farei uma pergunta.
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4 Respondei-me: o batismo de João era do céu ou dos homens?
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5 Eles começaram a raciocinar entre si, dizendo: Se dissermos: Do céu, ele dirá: Por que razão, pois, não crestes nele?
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6 Se, porém, dissermos: Dos homens, todo o povo nos apedrejará, porque está convencido de que João era profeta.
7 И одговорише: Не знамо откуда.
7 Responderam por fim que não sabiam de onde era.
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8 Replicou-lhes também Jesus: Nem eu vos direi com que direito faço estas coisas.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9 Então Jesus propôs-lhes esta parábola: Um homem plantou uma vinha, arrendou-a a vinhateiros e ausentou-se por muito tempo para uma terra estranha.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10 No tempo da colheita, enviou um servo aos vinhateiros para que lhe dessem do produto da vinha. Estes o feriram e o reenviaram de mãos vazias.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11 Tornou a enviar outro servo; eles feriram também a este, ultrajaram-no e despediram-no sem coisa alguma.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12 Tornou a enviar um terceiro; feriram também este e expulsaram-no.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13 Disse então o senhor da vinha: Que farei? Mandarei meu filho amado; talvez o respeitem.
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14 Vendo-o, porém, os vinhateiros discorriam entre si e diziam: Este é o herdeiro; matemo-lo, para que se torne nossa a herança.
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15 E lançaram-no fora da vinha e mataram-no. Que lhes fará, pois, o dono da vinha?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16 Virá e exterminará estes vinhateiros e dará a vinha a outros. A estas palavras, disseram: Que Deus não o permita!
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17 Mas Jesus, fixando o olhar neles, disse-lhes: Que quer dizer então o que está escrito: A pedra que os edificadores rejeitaram tornou-se a pedra angular {Sl 117,22}?
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18 Todo o que cair sobre esta pedra ficará despedaçado; e sobre quem ela cair, este será esmagado!
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19 Naquela mesma hora os príncipes dos sacerdotes e os escribas procuraram prendê-lo, mas temeram o povo. Tinham compreendido que se referia a eles ao propor essa parábola.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20 Puseram-se então a observá-lo e mandaram espiões que se disfarçassem em homens de bem, para armar-lhe ciladas e surpreendê-lo no que dizia, a fim de o entregarem à autoridade e ao poder do governador.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21 Perguntaram-lhe eles: Mestre, sabemos que falas e ensinas com retidão e que, sem fazer acepção de pessoa alguma, ensinas o caminho de Deus segundo a verdade.
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22 É-nos permitido pagar o imposto ao imperador ou não?
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23 Jesus percebeu a astúcia e respondeu-lhes:
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24 Mostrai-me um denário. De quem leva a imagem e a inscrição? Responderam: De César.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25 Então lhes disse: Dai, pois, a César o que é de César e a Deus o que é de Deus.
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26 Assim não puderam surpreendê-lo em nenhuma de suas palavras diante do povo. Pelo contrário, admirados da sua resposta, tiveram que calar-se.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27 Alguns saduceus - que negam a ressurreição - aproximaram-se de Jesus e perguntaram-lhe:
28 говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28 Mestre, Moisés prescreveu-nos: Se alguém morrer e deixar mulher, mas não deixar filhos, case-se com ela o irmão dele, e dê descendência a seu irmão.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29 Ora, havia sete irmãos, o primeiro dos quais tomou uma mulher, mas morreu sem filhos.
30 и узе други жену, и он умре без деце;
30 Casou-se com ela o segundo, mas também ele morreu sem filhos.
31 и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31 Casou-se depois com ela o terceiro. E assim sucessivamente todos os sete, que morreram sem deixar filhos.
32 а после свих умре и жена.
32 Por fim, morreu também a mulher.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33 Na ressurreição, de qual deles será a mulher? Porque os sete a tiveram por mulher.
34 И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34 Jesus respondeu: Os filhos deste mundo casam-se e dão-se em casamento,
35 а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35 mas os que serão julgados dignos do século futuro e da ressurreição dos mortos não terão mulher nem marido.
36 јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36 Eles jamais poderão morrer, porque são iguais aos anjos e são filhos de Deus, porque são ressuscitados.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37 Por outra parte, que os mortos hão de ressuscitar é o que Moisés revelou na passagem da sarça ardente {Ex 3,6}, chamando ao Senhor: Deus de Abraão, Deus de Isaac, Deus de Jacó .
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38 Ora, Deus não é Deus dos mortos, mas dos vivos; porque todos vivem para ele.
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39 Alguns dos escribas disseram, então: Mestre, falaste bem.
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40 E já não se atreviam a fazer-lhe pergunta alguma.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
41 Jesus perguntou-lhes: Como se pode dizer que Cristo é filho de Davi?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру:
42 Pois o próprio Davi, no livro dos Salmos, diz: Disse o Senhor a meu Senhor: Senta-te à minha direita,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43 até que eu ponha os teus inimigos por escabelo dos teus pés {Sl 109,1}.
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44 Portanto, Davi o chama de Senhor! Como, pois, é ele seu filho?
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45 Enquanto todo o povo o ouvia, disse a seus discípulos:
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46 Guardai-vos dos escribas, que querem andar de roupas compridas e gostam das saudações nas praças públicas, das primeiras cadeiras nas sinagogas e dos primeiros lugares dos banquetes;
47 који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47 que devoram as casas das viúvas, fingindo fazer longas orações. Eles receberão castigo mais rigoroso.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 20, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.