1 A Jov odgovori i reče:
2 Slušajte dobro reči moje,
3 Potrpite me da ja govorim,
4 Eda li se ja čoveku tužim?
5 Pogledajte na me, i divite se,
6 Ja kad pomislim, strah me je,
7 Zašto bezbožnici žive?
8 Seme njihovo stoji tvrdo pred njima zajedno s njima,
9 Kuće su njihove na miru bez straha,
10 Bikovi njihovi skaču, i ne promašuju;
11 Ispuštaju kao stado decu svoju,
12 Podvikuju uz bubanj i uz gusle,
13 Provode u dobru dane svoje,
14 A Bogu kažu: Idi od nas,
15 Šta je svemogući da mu služimo?
16 Gle, dobro njihovo nije u njihovoj ruci;
17 Koliko se puta gasi žižak bezbožnički
18 Bivaju kao pleva na vetru,
19 Čuva li Bog sinovima njegovim pogibao njihovu,
20 Vide li svojim očima pogibao svoju,
21 Jer šta je njima stalo do kuće njihove nakon njih,
22 Eda li će Boga ko učiti mudrosti,
23 Jedan umire u potpunoj sili svojoj,
24 Muzilice su mu pune mleka,
25 A drugi umire ojađene duše,
26 Obojica leže u prahu,
27 Eto, znam vaše misli i sudove,
28 Jer govorite: Gde je kuća silnog,
29 Niste li nikad pitali putnika?
30 Da se na dan pogibli ostavlja zadac,
31 Ko će ga ukoriti u oči za život njegov?
32 Ali se iznosi u groblje
33 Slatke su mu grude od doline,
34 Kako me, dakle, naprazno tešite