1 Čovek rođen od žene kratka je veka i pun nemira.
2 Kao cvet niče, i odseca se,
3 I na takvog otvaraš oko svoje,
4 Ko će čisto izvaditi iz nečista?
5 Izmereni su dani njegovi,
6 Odvrati se od njega da počine
7 Jer za drvo ima nadanja, ako se poseče,
8 Ako i ostari u zemlji koren njegov
9 Čim oseti vodu, opet napupi
10 A čovek umire iznemogao;
11 Kao kad voda oteče iz jezera
12 Tako čovek kad legne, ne ustaje više;
13 O da me hoćeš u grobu sakriti
14 Kad umre čovek, hoće li oživeti?
15 Zazvaćeš, i ja ću Ti se odazvati;
16 A sada brojiš korake moje,
17 Zapečaćeni su u tobocu moji prestupi,
18 Zaista, kao što gora padne i raspadne se,
19 I kao što voda spira kamenje
20 Nadvlađuješ ga jednako, te odlazi,
21 Ako sinovi njegovi budu u časti, on ne zna;
22 Samo telo dok je živ boluje,