Lucas 9
Біблія про закарпатцько романо чіб (RMC_ZRB) vs NTLH
1 Ісус вічіндя дешудуєн, і диня ленґє зор те е влада те траден аврі саворе дємонен і те сасарен насвалібе.
1 Jesus chamou os doze discípulos e lhes deu poder e autoridade para expulsar todos os demônios e curar doenças.
2 Ов бічадя лен те вакєрен пало Девлескєро Краліпе і те сасарен ле насвален.
2 Então os enviou para anunciarem o Reino de Deus e curarem os doentes.
3 Ов пгендя ленґє: — На лен ніч пега андро дром: ані паца, ані ташка, ані маро і нісаве лове, і на лен пега авер голмі.
3 Ele disse:
4 Андро саво кгєр заджяна, одя те ачен, а паліш одарік джян дуредер.
4 Quando vocês entrarem numa cidade, fiquem na casa em que forem recebidos até irem embora daquele lugar.
5 Те варекай мануша на прелена тумен, акор, сар авена аврі андало ода фоврос, разінен аврі о прахос пал тумаре піндре про свідєтєльство протів одала мануша.
5 Mas, se forem mal recebidos, saiam logo daquela cidade. E na saída sacudam o pó das suas sandálias, como sinal de protesto contra aquela gente.
6 Сікаде ґейле дромега. Оне пгіренас ґав ґавестар, вакєренас Радишаґоскєро Гійрос і вшадзік сасаренас ле насвале манушен.
6 Os discípulos então saíram de viagem e andaram por todos os povoados, anunciando o evangelho e curando doentes por toda parte.
7 Кана Ірод владаріс-тетрархос шундя пал саворо када, ов іґєн чудалінеласпес. Варесаве вакєренас, со ода Іоанн ушіля андал о мерібе,
7 Herodes, o governador da Galileia, ouviu falar de tudo o que estava acontecendo e ficou sem saber o que pensar. Pois alguns diziam que João Batista tinha sido ressuscitado,
8 авер вакєренас, гой сікадяпес Ілія, а минґ варесаве мануша вакєренас, гой єкг чірлатуно пророкос ушіля андало мерібе.
8 outros diziam que Elias tinha aparecido, e outros ainda que um dos antigos profetas havia ressuscitado.
9 Ірод пгендя: — Ле Іоанноскє ме отчіндьом о шейро. Акор ко ода Мануш, пал Касте ме шунав айсо? Ов іґєн камелас те дикгєн ле Ісус.
9 Mas Herodes disse: — Eu mesmo mandei cortar a cabeça de João. Quem será então esse homem de quem ouço falar essas coisas? E Herodes procurava ver Jesus.
10 Кана апостоли вісаліле, оне розвакєрде Лескє, со кєрде. А паліш Ов іля чак лен Пега, і оне ґейле коркоре андро фоврос, саво вічінелпес Віфсаїда.
10 Os apóstolos voltaram e contaram a Jesus tudo o que haviam feito. Então ele os levou consigo, e foram sozinhos para o povoado de Betsaida.
11 Та нийпос доджянляпес пал ода і ґейле пал Лесте. Ов преіля лен і вакєрелас ленґє пало Краліпе ле Девлескєро, а ле насвален сасарелас.
11 Mas as multidões souberam disso e o seguiram. E Jesus os recebeu, falou a respeito do Reino de Deus e curou os que precisavam ser curados.
12 Кана аврі ратісаліля, акор дешудуя подґейле ко Ісус і вакєренас Лескє: — Одмук ле нийпос, мі джян андре пашуне цікне те баре ґава те пресовен і те аракгєн пескє хавібе, бо амен андро біманушенґєро тган.
12 Estava anoitecendo, e por isso os doze apóstolos foram e disseram a Jesus: — Mande esta gente embora. Eles podem ir aos povoados e sítios que ficam por perto daqui e lá encontrarão o que comer e onde ficar, pois este lugar é deserto.
13 Акор Ісус ленґє отпгендя: — Ден тумен ленґє те хан. А оне пгенде: — Кє аменде ніч нане, чак панч маре і дуй мача. Чі аменґє те джян, те цінен хавібе пре кадала саворе мануша?
13 Mas Jesus respondeu: Os discípulos disseram: — Só temos cinco pães e dois peixes. O senhor quer que a gente vá comprar comida para toda esta multidão?
14 Чак ле муршен одя есас варекай панч езера манушен. Та Ов пгендя пескєре сікаденґє: — Тговен лен те бешен копенца по пенда мануша.
14 Estavam ali mais ou menos cinco mil homens. Jesus ordenou aos seus discípulos:
15 Оне кєрде авка і розтгоде те бешен саворен.
15 Os discípulos obedeceram e mandaram que todos se sentassem.
16 Ісус іля панч маре і дуй мача, дикгля про нєбос, палікєрдя, препгаґля і диня ле сікаденґє, те розден ле нийпоскє.
16 Aí Jesus pegou os cinco pães e os dois peixes, olhou para o céu e deu graças a Deus por eles. Depois partiu os pães e os peixes e os entregou aos discípulos para que eles distribuíssem ao povo.
17 Саворе ханас те чаліле, а одале которендар, саве на дохале, іскінде минґ дешудуй кошара.
17 Todos comeram e ficaram satisfeitos, e os discípulos ainda encheram doze cestos com os pedaços que sobraram.
18 Єкгвар, кана Ісус модлінеласпес коркоро, і надур Лестар есас Лескєре сікаде, Ов пгучля лендар: — Важ касте прелел Ман о нийпос?
18 Certa vez Jesus estava sozinho, orando, e os discípulos chegaram perto dele. Então ele perguntou:
19 Оне отпгенде Лескє: — Єкг пгенен, со Ту сал Іоанн Боладо, а авер пгенен, со Ту сал Ілія, а вареко пгенел, со єкг чірлатуно пророкос ушіля андало мерібен.
19 Eles responderam: — Alguns dizem que o senhor é João Batista; outros, que é Elias; e outros, que é um dos
20 Та Ов пгучля лендар: — А тумен важ касте Ман прелен? Акор Петро отпгендя Лескє: — Важо Хрістос Девлескєро.
20 — E vocês? Quem vocês dizem que eu sou? — perguntou Jesus. Pedro respondeu: — O
21 Акор Ов ленґє диня аврі нікаскє те на вакєрен пало ода,
21 Então Jesus proibiu os discípulos de contarem isso a qualquer pessoa.
22 вакєрібнага: — Ле Манушенґєро Ча маїнел іґєн бут те семвединен. Ов ейла отчідо ле пгуредеренца, єкг баредер рашаєнца те ле танітовенца Законоскєре. І маїнел тейн мурдардо, а про тріто дівес ушела андал о мерібе.
22 E continuou:
23 А паліш Ісус пгендя ленґє: — Те вареко тумендар камел те авен пал Манде, акор отпген тут пестар, сако дівес ле пескєро кєрестос і ав пал Манде.
23 Depois disse a todos:
24 Ко камел те ратинен пескєро джівіпе, ода нашавела лес, а ко нашавела пескєро джівіпе важ Манде, ода ратинела лес.
24 Pois quem põe os seus próprios interesses em primeiro lugar nunca terá a vida verdadeira; mas quem esquece a si mesmo por minha causa terá a vida verdadeira.
25 Саві хасна ле манушескє те захудела саворо светос, та коркоро пескє мосарела джівіпе і доліджяла лес ко мурдаріпе?
25 O que adianta alguém ganhar o mundo inteiro, mas perder a vida verdadeira e ser destruído?
26 Важ ода ко ладжялапес Мандар і Мійре лавендар, одалестар ладжяла те о Ча ле Манушенґєро, кана Ов авела андре Пескєрі слава, андре слава ле Дадескєрі і свентне анґєленґєрі.
26 Pois, se alguém tiver vergonha de mim e do meu ensinamento, então o Filho do Homem também terá vergonha dessa pessoa, quando ele vier na sua
27 Та чачес пгенав туменґє: гін мануша машкар туменде, саве тердьон аде, саве на мерена, адик на дикгєна о Краліпе ле Девлескєро.
27 Eu afirmo a vocês que estão aqui algumas pessoas que não morrerão antes de ver o
28 Варекай толо охто дівес, сар Ісус пгендя адала лава, Ов іля ле Петрос, ле Іоанн те ле Яковс і ваздняпес ленца про партос те модліненпес.
28 Mais ou menos uma semana depois de ter dito essas coisas, Jesus levou Pedro, João e Tiago e subiu o monte para orar.
29 А кана Ов есас андре молітва, о муй Лескєро чіріндяпес, а Лескєре голмі ачіле парне і іґєн фес бліскіненас.
29 Enquanto orava, o seu rosto mudou de aparência, e a sua roupa ficou muito branca e brilhante.
30 Акор варекатар сікадепес дуй мурша і вакєренас Лега, ода есас Моїсєй те Ілія.
30 De repente, dois homens apareceram ali e começaram a falar com ele. Eram Moisés e Elias,
31 Оне сікадепес андре слава те вакєренас пало ода, сар Ов отджяла адале светостар андал Єрусалім.
31 que estavam cercados por um brilho celestial. Eles falavam com Jesus a respeito da morte que, de acordo com a vontade de Deus, ele ia sofrer em Jerusalém.
32 Акор про Петрос те про одален, ко есас лега андре єкг, авля совібе. А кана оне ушіле опре андал совібе, дикгле Лескєрі слава а те дує муршен, саве тердьонас пашес паж Лесте.
32 Pedro e os seus companheiros estavam dormindo profundamente, mas acordaram e viram a glória de Jesus e os dois homens que estavam com ele.
33 Ачіля авка, кана одала дувджяне іма джянас Лестар, акор Петро пгендя ле Ісусоскє: — Танітов, міште аменґє аде! Домук аменґє, і амен кєрага аде трін шатрі: Тукє єкг, Моїсєйоскє єкг те ле Іліяскє єкг, — та ов коркоро на ахальолас, со вакєрел.
33 Quando esses dois homens estavam se afastando de Jesus, Pedro disse: — Mestre, como é bom estarmos aqui! Vamos armar três barracas: uma para o senhor, outra para Moisés e outra para Elias. Pedro não sabia o que estava dizendo.
34 Кана ов минґ вакєрелас, сікадяпес е хмара і зучардя лен, і авля пре ленде барі дар, кана ачіле андре хмара.
34 Ele ainda estava falando, quando apareceu uma nuvem e os cobriu. Os discípulos ficaram com medo quando a nuvem desceu sobre eles.
35 І есас ганґос андал е хмара, саво вакєрелас: — Када Мійро Ча іскіндно. Лес шунен!
35 E da nuvem veio uma voz, que disse: — Este é o meu Filho, o meu escolhido. Escutem o que ele diz!
36 Кана ганґос ціхісаліля, Ісус ачіля Коркоро. А оне нікаскє на вакєренас андро одала дівеса пало ода, со оне дикгле.
36 Quando a voz parou, eles viram que Jesus estava sozinho. Os discípulos ficaram calados e naquela ocasião não disseram nada a ninguém sobre o que tinham visto.
37 Про авер дівес, кана оне авле тейле пало партос, одя ле Ісус ужаренас іма бут мануша.
37 No dia seguinte eles desceram do monte, e uma grande multidão veio se encontrar com Jesus.
38 Акор єкг мануш андал ода нийпос кєздиндя те вріскінен: — Танітов, манґав Тут, дикг про мійро чаворо, бо ов кє манде чак єкг!
38 Aí um homem que estava no meio do povo começou a gritar: — Mestre, peço ao senhor pelo meu filho, o meu único filho!
39 О духос худел лес, і ов єкгваресте кєздинел те річінен. Ов разінел лес авка, со андал лескєро муй джял е пена. Духос мучінел лес і лєду біду одмукєл лес.
39 Um espírito mau o agarra, e, de repente, o menino dá um grito e começa a ter convulsões e a espumar pela boca. O espírito o maltrata e não o solta de jeito nenhum.
40 Ме манґльом Тийре сікаден те траден лес аврі, та оне на бійрінде.
40 Já pedi aos discípulos do senhor que expulsassem o espírito mau, mas eles não conseguiram.
41 Ісус отпгендя: — О, біпатябнаскєро те спорціме родос! Кєці Манґє минґ тейн туменца і те тийрінен тумен? Ан аде тийре чаворес.
41 Jesus respondeu: Então disse ao homem: — Traga o seu filho aqui.
42 Кана чаворо подавля капка пашедер, акор дємон чідя лега пре пгув і кєздиндя лега іґєн фес те разінен. Та Ісус диня аврі нажувже духоскє, сасардя ле чаворес і диня лес ле дадескє.
42 Quando o menino estava chegando, teve um ataque, e o demônio o jogou no chão. Então Jesus deu uma ordem ao espírito mau, curou o menino e o entregou ao pai.
43 Саворе, ко одя есас, чудаліненаспес, саво баро Дейл. Ісус дуйтовар вакєрел пал Пескєро мерібе А кана саворе чудаліненаспес саворескє, со кєрдя Ісус, Ов пгендя пескєре сікаденґє:
43 E todos ficaram admirados com o grande poder de Deus. Todos estavam admirados com o que Jesus fazia, e ele disse aos discípulos:
44 — Шунен міште, со Ме канакє туменґє пгенава: о Ча ле Манушенґєро маїнел тейн предино андро васта ле манушенґєре.
44 — Não esqueçam o que vou dizer a vocês: o
45 Та оне на ахаліле када лав, бо ода лав есас ґарудо лендар. Оне на ахаліле Лес, та даранас Лестар те пгучен пало ода.
45 Mas eles não entenderam isso, pois o que essas palavras queriam dizer tinha sido escondido deles para que não as entendessem. E eles estavam com medo de fazer perguntas a Jesus sobre o assunto.
46 Акор есас машкар ленде о спорос: ко лендар ейла баредер?
46 Os discípulos começaram a conversar sobre qual deles era o mais importante.
47 Ісус джянелас, со оне думінен, і важ ода Ов іля ле чаворес і тгодя лес паж Песте.
47 Mas Jesus sabia o que eles estavam pensando. Então pegou uma criança e a pôs ao seu lado.
48 І пгендя ленґє: — Ко прелела кадале чаворес андро Мійро нав — Ман прелел, а ко Ман прелел — прелел Одалес, Ко бічадя Ман. А ко гіно єкг цікнедер машкар туменде, ода гіно баредер.
48 Aí disse:
49 Акор Іоанн пгендя Лескє: — Танітов, амен дикглям єкгє манушес, саво Тийре навега траделас аврі манушендар ле дємонен. Амен пгендям, гой те на кєрел када, бо ов аменца на пгірел.
49 João disse: — Mestre, vimos um homem que expulsa demônios pelo poder do nome do senhor, mas nós o proibimos de fazer isso porque ele não é do nosso grupo.
50 Та Ісус ленґє отпгендя: — На запріщінен лескє, бо ко нане протів туменде, ода важ туменде.
50 Então Jesus disse a João e aos outros discípulos:
51 Кана ле Ісусоскє подавля овра, і Лес маїндяпес те лен про нєбос, Лескє есас про їло те джян андро Єрусалім.
51 Como estava chegando o tempo de Jesus ir para o céu, ele resolveu ir para Jerusalém.
52 Акор анґлал Песте Ов бічадя ле бічаден, і оне ґейле андро єкг самарійсько ґав, гой те прікєрен саворо.
52 Então mandou que alguns mensageiros fossem na frente. No caminho eles entraram em um povoado da região de Samaria a fim de prepararem um lugar para ele.
53 Та ґавутуне мануша на преіле ле Ісус, бо Ов джялас андро Єрусалім.
53 Mas os moradores dali não quiseram receber Jesus porque viram que ele estava indo para Jerusalém.
54 Сар дикгле када Лескєре сікаде, о Яков те Іоанн, пгенде Лескє: — Раєя, камес, амен манґага, мі авел е яґ пало нєбос те мурдарел лен?
54 Quando os seus discípulos Tiago e João viram isso, disseram: — O senhor quer que a gente mande descer fogo do céu para acabar com estas pessoas?
55 Та Ісус вісаліляпес кє ленде і диня ленґє аврі.Акор оне ґейле андро авер ґав.
55 Porém Jesus, virando-se para eles, os repreendeu.
56 — ausente —
56 Então ele e os seus discípulos foram para outro povoado.
57 Кана оне джянас андро дром, вареко пгендя Лескє: — Ме джява пал Туте, кай Ту те на ґейлялас!
57 Quando Jesus e os discípulos iam pelo caminho, um homem disse a Jesus: — Eu estou pronto a seguir o senhor para qualquer lugar onde o senhor for.
58 Ісус лескє отпгендя: — Ле ліскен гін пескєре хара, а ко чірікле нєбоскєре гін пескєре гнізда, а ко Ча ле Манушенґєро нане кай о шейро те тговен.
58 Então Jesus disse:
59 Те дуйтонескє пгендя: — Ав пал Манде. Та ов пгендя: — Раєя! Мук ман єкгвар, мі джяв те парунен мійре дадес.
59 Aí ele disse para outro homem: Mas ele respondeu: — Senhor, primeiro deixe que eu volte e sepulte o meu pai.
60 Ісус лескє пгендя: — Мук, гой мувле мі парунен пескєре мувлен. А ту джя і розвакєр пало Краліпе ле Девлескєро.
60 Jesus disse:
61 Минґ єкг пгендя Лескє: — Ме джява пал Туте, Раєя! Та єкгвар домук манґє, те джяв пошлєдньо раз те дикгав мійро чаладос.
61 Outro homem disse: — Eu seguirei o senhor, mas primeiro deixe que eu vá me despedir da minha família.
62 Та Ісус лескє пгендя: — Сако, ко тгодя пескєро васт про плугос, а дикгєл минґ палал, нане гонно пріґ о Краліпе ле Девлескєро.
62 Jesus respondeu:
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 9, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.