Lucas 9
Біблія про закарпатцько романо чіб (RMC_ZRB) vs ARIB
1 Ісус вічіндя дешудуєн, і диня ленґє зор те е влада те траден аврі саворе дємонен і те сасарен насвалібе.
1 Reunindo os doze, deu-lhes poder e autoridade sobre todos os demônios, e para curarem doenças;
2 Ов бічадя лен те вакєрен пало Девлескєро Краліпе і те сасарен ле насвален.
2 e enviou-os a pregar o reino de Deus, e fazer curas,
3 Ов пгендя ленґє: — На лен ніч пега андро дром: ані паца, ані ташка, ані маро і нісаве лове, і на лен пега авер голмі.
3 dizendo-lhes: Nada leveis para o caminho, nem bordão, nem alforje, nem pão, nem dinheiro; nem tenhais duas túnicas.
4 Андро саво кгєр заджяна, одя те ачен, а паліш одарік джян дуредер.
4 Em qualquer casa em que entrardes, nela ficai, e dali partireis.
5 Те варекай мануша на прелена тумен, акор, сар авена аврі андало ода фоврос, разінен аврі о прахос пал тумаре піндре про свідєтєльство протів одала мануша.
5 Mas, onde quer que não vos receberem, saindo daquela cidade, sacudi o pó dos vossos pés, em testemunho contra eles.
6 Сікаде ґейле дромега. Оне пгіренас ґав ґавестар, вакєренас Радишаґоскєро Гійрос і вшадзік сасаренас ле насвале манушен.
6 Saindo, pois, os discípulos percorreram as aldeias, anunciando o evangelho e fazendo curas por toda parte.
7 Кана Ірод владаріс-тетрархос шундя пал саворо када, ов іґєн чудалінеласпес. Варесаве вакєренас, со ода Іоанн ушіля андал о мерібе,
7 Ora, o tetrarca Herodes soube de tudo o que se passava, e ficou muito perplexo, porque diziam uns: João ressuscitou dos mortos;
8 авер вакєренас, гой сікадяпес Ілія, а минґ варесаве мануша вакєренас, гой єкг чірлатуно пророкос ушіля андало мерібе.
8 outros: Elias apareceu; e outros: Um dos antigos profetas se levantou.
9 Ірод пгендя: — Ле Іоанноскє ме отчіндьом о шейро. Акор ко ода Мануш, пал Касте ме шунав айсо? Ов іґєн камелас те дикгєн ле Ісус.
9 Herodes, porém, disse: A João eu mandei degolar; quem é, pois, este a respeito de quem ouço tais coisas? E procurava vê-lo.
10 Кана апостоли вісаліле, оне розвакєрде Лескє, со кєрде. А паліш Ов іля чак лен Пега, і оне ґейле коркоре андро фоврос, саво вічінелпес Віфсаїда.
10 Quando os apóstolos voltaram, contaram-lhe tudo o que havia feito. E ele, levando-os consigo, retirou-se à parte para uma cidade chamada Betsaida.
11 Та нийпос доджянляпес пал ода і ґейле пал Лесте. Ов преіля лен і вакєрелас ленґє пало Краліпе ле Девлескєро, а ле насвален сасарелас.
11 Mas as multidões, percebendo isto, seguiram-no; e ele as recebeu, e falava-lhes do reino de Deus, e sarava os que necessitavam de cura.
12 Кана аврі ратісаліля, акор дешудуя подґейле ко Ісус і вакєренас Лескє: — Одмук ле нийпос, мі джян андре пашуне цікне те баре ґава те пресовен і те аракгєн пескє хавібе, бо амен андро біманушенґєро тган.
12 Ora, quando o dia começava a declinar, aproximando-se os doze, disseram-lhe: Despede a multidão, para que, indo às aldeias e aos sítios em redor, se hospedem, e achem o que comer; porque aqui estamos em lugar deserto.
13 Акор Ісус ленґє отпгендя: — Ден тумен ленґє те хан. А оне пгенде: — Кє аменде ніч нане, чак панч маре і дуй мача. Чі аменґє те джян, те цінен хавібе пре кадала саворе мануша?
13 Mas ele lhes disse: Dai-lhes vós de comer. Responderam eles: Não temos senão cinco pães e dois peixes; salvo se nós formos comprar comida para todo este povo.
14 Чак ле муршен одя есас варекай панч езера манушен. Та Ов пгендя пескєре сікаденґє: — Тговен лен те бешен копенца по пенда мануша.
14 Pois eram cerca de cinco mil homens. Então disse a seus discípulos: Fazei-os reclinar-se em grupos de cerca de cinqüenta cada um.
15 Оне кєрде авка і розтгоде те бешен саворен.
15 Assim o fizeram, mandando que todos se reclinassem.
16 Ісус іля панч маре і дуй мача, дикгля про нєбос, палікєрдя, препгаґля і диня ле сікаденґє, те розден ле нийпоскє.
16 E tomando Jesus os cinco pães e os dois peixes, e olhando para o céu, os abençoou e partiu, e os entregava aos seus discípulos para os porem diante da multidão.
17 Саворе ханас те чаліле, а одале которендар, саве на дохале, іскінде минґ дешудуй кошара.
17 Todos, pois, comeram e se fartaram; e foram levantados, do que lhes sobejou, doze cestos de pedaços.
18 Єкгвар, кана Ісус модлінеласпес коркоро, і надур Лестар есас Лескєре сікаде, Ов пгучля лендар: — Важ касте прелел Ман о нийпос?
18 Enquanto ele estava orando à parte achavam-se com ele somente seus discípulos; e perguntou-lhes: Quem dizem as multidões que eu sou?
19 Оне отпгенде Лескє: — Єкг пгенен, со Ту сал Іоанн Боладо, а авер пгенен, со Ту сал Ілія, а вареко пгенел, со єкг чірлатуно пророкос ушіля андало мерібен.
19 Responderam eles: Uns dizem: João, o Batista; outros: Elias; e ainda outros, que um dos antigos profetas se levantou.
20 Та Ов пгучля лендар: — А тумен важ касте Ман прелен? Акор Петро отпгендя Лескє: — Важо Хрістос Девлескєро.
20 Então lhes perguntou: Mas vós, quem dizeis que eu sou? Respondendo Pedro, disse: O Cristo de Deus.
21 Акор Ов ленґє диня аврі нікаскє те на вакєрен пало ода,
21 Jesus, porém, advertindo-os, mandou que não contassem isso a ninguém;
22 вакєрібнага: — Ле Манушенґєро Ча маїнел іґєн бут те семвединен. Ов ейла отчідо ле пгуредеренца, єкг баредер рашаєнца те ле танітовенца Законоскєре. І маїнел тейн мурдардо, а про тріто дівес ушела андал о мерібе.
22 e disse-lhes: É necessário que o Filho do homem padeça muitas coisas, que seja rejeitado pelos anciãos, pelos principais sacerdotes e escribas, que seja morto, e que ao terceiro dia ressuscite.
23 А паліш Ісус пгендя ленґє: — Те вареко тумендар камел те авен пал Манде, акор отпген тут пестар, сако дівес ле пескєро кєрестос і ав пал Манде.
23 Em seguida dizia a todos: Se alguém quer vir após mim, negue-se a si mesmo, tome cada dia a sua cruz, e siga-me.
24 Ко камел те ратинен пескєро джівіпе, ода нашавела лес, а ко нашавела пескєро джівіпе важ Манде, ода ратинела лес.
24 Pois quem quiser salvar a sua vida, perdê-la-á; mas quem perder a sua vida por amor de mim, esse a salvará.
25 Саві хасна ле манушескє те захудела саворо светос, та коркоро пескє мосарела джівіпе і доліджяла лес ко мурдаріпе?
25 Pois, que aproveita ao homem ganhar o mundo inteiro, e perder-se, ou prejudicar-se a si mesmo?
26 Важ ода ко ладжялапес Мандар і Мійре лавендар, одалестар ладжяла те о Ча ле Манушенґєро, кана Ов авела андре Пескєрі слава, андре слава ле Дадескєрі і свентне анґєленґєрі.
26 Porque, quem se envergonhar de mim e das minhas palavras, dele se envergonhará o Filho do homem, quando vier na sua glória, e na do Pai e dos santos anjos.
27 Та чачес пгенав туменґє: гін мануша машкар туменде, саве тердьон аде, саве на мерена, адик на дикгєна о Краліпе ле Девлескєро.
27 Mas em verdade vos digo: Alguns há, dos que estão aqui, que de modo nenhum provarão a morte até que vejam o reino de Deus.
28 Варекай толо охто дівес, сар Ісус пгендя адала лава, Ов іля ле Петрос, ле Іоанн те ле Яковс і ваздняпес ленца про партос те модліненпес.
28 Cerca de oito dias depois de ter proferido essas palavras, tomou Jesus consigo a Pedro, a João e a Tiago, e subiu ao monte para orar.
29 А кана Ов есас андре молітва, о муй Лескєро чіріндяпес, а Лескєре голмі ачіле парне і іґєн фес бліскіненас.
29 Enquanto ele orava, mudou-se a aparência do seu rosto, e a sua roupa tornou-se branca e resplandecente.
30 Акор варекатар сікадепес дуй мурша і вакєренас Лега, ода есас Моїсєй те Ілія.
30 E eis que estavam falando com ele dois varões, que eram Moisés e Elias,
31 Оне сікадепес андре слава те вакєренас пало ода, сар Ов отджяла адале светостар андал Єрусалім.
31 os quais apareceram com glória, e falavam da sua partida que estava para cumprir-se em Jerusalém.
32 Акор про Петрос те про одален, ко есас лега андре єкг, авля совібе. А кана оне ушіле опре андал совібе, дикгле Лескєрі слава а те дує муршен, саве тердьонас пашес паж Лесте.
32 Ora, Pedro e os que estavam com ele se haviam deixado vencer pelo sono; despertando, porém, viram a sua glória e os dois varões que estavam com ele.
33 Ачіля авка, кана одала дувджяне іма джянас Лестар, акор Петро пгендя ле Ісусоскє: — Танітов, міште аменґє аде! Домук аменґє, і амен кєрага аде трін шатрі: Тукє єкг, Моїсєйоскє єкг те ле Іліяскє єкг, — та ов коркоро на ахальолас, со вакєрел.
33 E, quando estes se apartavam dele, disse Pedro a Jesus: Mestre, bom é estarmos nós aqui: façamos, pois, três cabanas, uma para ti, uma para Moisés, e uma para Elias, não sabendo o que dizia.
34 Кана ов минґ вакєрелас, сікадяпес е хмара і зучардя лен, і авля пре ленде барі дар, кана ачіле андре хмара.
34 Enquanto ele ainda falava, veio uma nuvem que os cobriu; e se atemorizaram ao entrarem na nuvem.
35 І есас ганґос андал е хмара, саво вакєрелас: — Када Мійро Ча іскіндно. Лес шунен!
35 E da nuvem saiu uma voz que dizia: Este é o meu Filho, o meu eleito; a ele ouvi.
36 Кана ганґос ціхісаліля, Ісус ачіля Коркоро. А оне нікаскє на вакєренас андро одала дівеса пало ода, со оне дикгле.
36 Ao soar esta voz, Jesus foi achado sozinho; e eles calaram-se, e por aqueles dias não contaram a ninguém nada do que tinham visto.
37 Про авер дівес, кана оне авле тейле пало партос, одя ле Ісус ужаренас іма бут мануша.
37 No dia seguinte, quando desceram do monte, veio-lhe ao encontro uma grande multidão.
38 Акор єкг мануш андал ода нийпос кєздиндя те вріскінен: — Танітов, манґав Тут, дикг про мійро чаворо, бо ов кє манде чак єкг!
38 E eis que um homem dentre a multidão clamou, dizendo: Mestre, peço-te que olhes para meu filho, porque é o único que tenho;
39 О духос худел лес, і ов єкгваресте кєздинел те річінен. Ов разінел лес авка, со андал лескєро муй джял е пена. Духос мучінел лес і лєду біду одмукєл лес.
39 pois um espírito se apodera dele, fazendo-o gritar subitamente, convulsiona-o até escumar e, mesmo depois de o ter quebrantado, dificilmente o larga.
40 Ме манґльом Тийре сікаден те траден лес аврі, та оне на бійрінде.
40 E roguei aos teus discípulos que o expulsassem, mas não puderam.
41 Ісус отпгендя: — О, біпатябнаскєро те спорціме родос! Кєці Манґє минґ тейн туменца і те тийрінен тумен? Ан аде тийре чаворес.
41 Respondeu Jesus: ó geração incrédula e perversa! até quando estarei convosco e vos sofrerei? Traze-me cá o teu filho.
42 Кана чаворо подавля капка пашедер, акор дємон чідя лега пре пгув і кєздиндя лега іґєн фес те разінен. Та Ісус диня аврі нажувже духоскє, сасардя ле чаворес і диня лес ле дадескє.
42 Ainda quando ele vinha chegando, o demônio o derribou e o convulsionou; mas Jesus repreendeu o espírito imundo, curou o menino e o entregou a seu pai.
43 Саворе, ко одя есас, чудаліненаспес, саво баро Дейл. Ісус дуйтовар вакєрел пал Пескєро мерібе А кана саворе чудаліненаспес саворескє, со кєрдя Ісус, Ов пгендя пескєре сікаденґє:
43 E todos se maravilhavam da majestade de Deus. E admirando-se todos de tudo o que Jesus fazia, disse ele a seus discípulos:
44 — Шунен міште, со Ме канакє туменґє пгенава: о Ча ле Манушенґєро маїнел тейн предино андро васта ле манушенґєре.
44 Ponde vós estas palavras em vossos ouvidos; pois o Filho do homem está para ser entregue nas mãos dos homens.
45 Та оне на ахаліле када лав, бо ода лав есас ґарудо лендар. Оне на ахаліле Лес, та даранас Лестар те пгучен пало ода.
45 Eles, porém, não entendiam essa palavra, cujo sentido lhes era encoberto para que não o compreendessem; e temiam interrogá-lo a esse respeito.
46 Акор есас машкар ленде о спорос: ко лендар ейла баредер?
46 E suscitou-se entre eles uma discussão sobre qual deles seria o maior.
47 Ісус джянелас, со оне думінен, і важ ода Ов іля ле чаворес і тгодя лес паж Песте.
47 Mas Jesus, percebendo o pensamento de seus corações, tomou uma criança, pô-la junto de si,
48 І пгендя ленґє: — Ко прелела кадале чаворес андро Мійро нав — Ман прелел, а ко Ман прелел — прелел Одалес, Ко бічадя Ман. А ко гіно єкг цікнедер машкар туменде, ода гіно баредер.
48 e disse-lhes: Qualquer que receber esta criança em meu nome, a mim me recebe; e qualquer que me receber a mim, recebe aquele que me enviou; pois aquele que entre vós todos é o menor, esse é grande.
49 Акор Іоанн пгендя Лескє: — Танітов, амен дикглям єкгє манушес, саво Тийре навега траделас аврі манушендар ле дємонен. Амен пгендям, гой те на кєрел када, бо ов аменца на пгірел.
49 Disse-lhe João: Mestre, vimos um homem que em teu nome expulsava demônios; e lho proibimos, porque não segue conosco.
50 Та Ісус ленґє отпгендя: — На запріщінен лескє, бо ко нане протів туменде, ода важ туменде.
50 Respondeu-lhe Jesus: Não lho proibais; porque quem não é contra vós é por vós.
51 Кана ле Ісусоскє подавля овра, і Лес маїндяпес те лен про нєбос, Лескє есас про їло те джян андро Єрусалім.
51 Ora, quando se completavam os dias para a sua assunção, manifestou o firme propósito de ir a Jerusalém.
52 Акор анґлал Песте Ов бічадя ле бічаден, і оне ґейле андро єкг самарійсько ґав, гой те прікєрен саворо.
52 Enviou, pois, mensageiros adiante de si. Indo eles, entraram numa aldeia de samaritanos para lhe prepararem pousada.
53 Та ґавутуне мануша на преіле ле Ісус, бо Ов джялас андро Єрусалім.
53 Mas não o receberam, porque viajava em direção a Jerusalém.
54 Сар дикгле када Лескєре сікаде, о Яков те Іоанн, пгенде Лескє: — Раєя, камес, амен манґага, мі авел е яґ пало нєбос те мурдарел лен?
54 Vendo isto os discípulos Tiago e João, disseram: Senhor, queres que mandemos descer fogo do céu para os consumir {como Elias também fez?}
55 Та Ісус вісаліляпес кє ленде і диня ленґє аврі.Акор оне ґейле андро авер ґав.
55 Ele porém, voltando-se, repreendeu-os, {e disse: Vós não sabeis de que espírito sois.}
56 — ausente —
56 {Pois o Filho do Homem não veio para destruir as vidas dos homens, mas para salvá-las.} E foram para outra aldeia.
57 Кана оне джянас андро дром, вареко пгендя Лескє: — Ме джява пал Туте, кай Ту те на ґейлялас!
57 Quando iam pelo caminho, disse-lhe um homem: Seguir-te-ei para onde quer que fores.
58 Ісус лескє отпгендя: — Ле ліскен гін пескєре хара, а ко чірікле нєбоскєре гін пескєре гнізда, а ко Ча ле Манушенґєро нане кай о шейро те тговен.
58 Respondeu-lhe Jesus: As raposas têm covis, e as aves do céu têm ninhos; mas o Filho do homem não tem onde reclinar a cabeça.
59 Те дуйтонескє пгендя: — Ав пал Манде. Та ов пгендя: — Раєя! Мук ман єкгвар, мі джяв те парунен мійре дадес.
59 E a outro disse: Segue-me. Ao que este respondeu: Permite-me ir primeiro sepultar meu pai.
60 Ісус лескє пгендя: — Мук, гой мувле мі парунен пескєре мувлен. А ту джя і розвакєр пало Краліпе ле Девлескєро.
60 Replicou-lhe Jesus: Deixa os mortos sepultar os seus próprios mortos; tu, porém, vai e anuncia o reino de Deus.
61 Минґ єкг пгендя Лескє: — Ме джява пал Туте, Раєя! Та єкгвар домук манґє, те джяв пошлєдньо раз те дикгав мійро чаладос.
61 Disse também outro: Senhor, eu te seguirei, mas deixa-me despedir primeiro dos que estão em minha casa.
62 Та Ісус лескє пгендя: — Сако, ко тгодя пескєро васт про плугос, а дикгєл минґ палал, нане гонно пріґ о Краліпе ле Девлескєро.
62 Jesus, porém, lhe respondeu: Ninguém que lança mão do arado e olha para trás é apto para o reino de Deus.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 9, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.