Lucas 23
Біблія про закарпатцько романо чіб (RMC_ZRB) vs NAA
1 Оне саворе ушіле і одліґєнде ле Ісус ко Пілат.
1 Levantando-se toda a assembleia, levaram Jesus a Pilatos.
2 Одя оне кєздинде те обвінінен Лес і пгенде: — Амен шундям, со Ов ваздел амаро нийпос. Ов на домукєл манушенґє те ден налогі ле імператоріскє і вакєрел, со Ов гіно Хрістос, о Краліс.
2 E ali começaram a acusá-lo, dizendo: — Encontramos este homem pervertendo a nossa nação, impedindo que se pague imposto a César e afirmando ser ele o Cristo, o Rei.
3 Пілат Лестар пгучля: — Ту сал Краліс іудєєнґєро? Та Ов лескє отпгендя: — Ту коркоро авка вакєрес.
3 Então Pilatos perguntou a Jesus: — Você é o rei dos judeus? Jesus respondeu:
4 Акор Пілат пгендя єкг баредер рашаєнґє те ле нийпоскє: — Ме на аракгав нісаві віна андре Када Мануш.
4 Então Pilatos disse aos principais sacerdotes e às multidões: — Não vejo neste homem crime algum.
5 Та оне те авка тердьонас про пескєро і вакєренас: — Ов бунтінел ле манушен і сікавел лен пал саворі Іудєя, андал Галілєя і джі ко амаро фоврос.
5 Mas eles insistiam cada vez mais, dizendo: — Ele agita o povo, ensinando por toda a Judeia. Começou na Galileia e agora chegou aqui.
6 Сар Пілат шундя када, акор пгучля: — Када Мануш галілєянос?
6 Quando Pilatos ouviu isso, perguntou se o homem era galileu.
7 Кана Пілат доджянляпес, со Ісус гіно андал е пгув, саві есас подвласно ле Іродоскє, акор ов бічадя Лес ко Ірод, саво есас андре одала дівеса андро Єрусалім.
7 Ao saber que Jesus era da região governada por Herodes, e estando este em Jerusalém naqueles dias, Pilatos enviou Jesus a Herodes.
8 Сар дикгля Ірод ле Ісус, іґєн радисаліля, бо ов чірла камелас Лес те дикгєн. Ов бутвар шундя пало Ісус і бійзінелапес, со Ов кєрела варесаво знаменіє пріґ лесте.
8 Quando Herodes viu Jesus, ficou muito contente, pois havia muito queria vê-lo, por ter ouvido falar a respeito dele. Esperava também vê-lo fazer algum sinal.
9 Ов заделас Лескє бут пгучібе, та Ісус лескє ніч на отпгенелас.
9 E de muitas maneiras o interrogava, mas Jesus não lhe respondia nada.
10 А єкг баредер рашая те танітова Законоскєре тердьонас одя і зоралес обвініненас Лес.
10 Os principais sacerdotes e os escribas ali presentes o acusavam com veemência.
11 Ірод пескєре суґлядєнца дикгля Лес тейле і асандя Лес аврі, а паліш диня пре Лесте шукар голмі і бічадя Лес пале ко Пілат.
11 Mas Herodes, juntamente com os seus soldados, tratou Jesus com desprezo. E, para zombar de Jesus, mandou que o vestissem com um manto luxuoso, e o devolveu a Pilatos.
12 Одале дівесестар о Пілат те о Ірод ачіле барата; а ко ода оне враждиненас.
12 Naquele mesmo dia, Herodes e Pilatos se reconciliaram, pois antes eram inimigos.
13 Акор Пілат ізвічіндя єкг баредер рашаєн, ле пгуредерен те ле нийпос
13 Pilatos, então, reuniu os principais sacerdotes, as autoridades e o povo
14 і пгендя ленґє: — Тумен андян кє манде Кадале Манушес, сар Айсес, Саво ваздел ле нийпос. Дикгєн, ме допгучльом Лес анґлал туменде і на аракгльом нісаво подліпе, андре состе тумен Лес обвінінен.
14 e lhes disse: — Vocês me apresentaram este homem como sendo um agitador do povo. Mas, tendo-o interrogado na presença de vocês, nada verifiquei contra ele dos crimes de que vocês o acusam.
15 Те о Ірод на аракгля андре Лесте нісаві віна і вісардя Лес минґ єкгвар кє аменде. Сар дикгєн, Ов на кєрдя ніч, важ состе Лес шай те мурдарен.
15 Nem mesmo Herodes, pois o mandou de volta para cá. Assim, é claro que ele não fez nada que mereça a pena de morte.
16 Важ ода ме дава Лес те марен ле чупняга, а паліш одмукава.
16 Portanto, após castigá-lo, ordenarei que seja solto.
17 — ausente —
17 [E ele era obrigado a soltar-lhes um detento por ocasião da festa.]
18 Та саворо нийпос ачіля те вріскінен: — Мурдар Лес! Мук аменґє аврі ле Вараввас!
18 Toda a multidão, porém, gritava: — Fora com este! Solte-nos Barrabás!
19 Варавва бешелас андре тюрма важ ода, кай ов кєрдя андро фоврос бунтос, а те мурдаріпе.
19 Barrabás estava preso por causa de uma revolta na cidade e também por homicídio.
20 Пілат камелас те мукєн аврі ле Ісус і важ ода минґ єкгвар пгучля лендар.
20 Pilatos, querendo soltar Jesus, falou outra vez ao povo.
21 Та оне дуредер вріскінас: — Премар, премар Лес!
21 Eles, porém, gritavam mais ainda: — Crucifique! Crucifique-o!
22 Пілат трітовар пгендя ленґє: — Саво подліпе Ов кєрдя? Ме на аракгльом нісаві віна, важ саві Лес шай те мурдарен. Ме дава Лес те марен ле чупняга, а паліш Лес одмукава!
22 Então, pela terceira vez, Pilatos lhes perguntou: — Que mal fez este? De fato, não achei nada contra ele para condená-lo à morte. Portanto, depois de o castigar, mandarei soltá-lo.
23 Та оне минґ хужедер кєздинде те вріскінен і те манґєн, гой Лес те премарен. А пескєре вріскішаґога домардепес пескєро.
23 Mas eles insistiam com grandes gritos, pedindo que fosse crucificado. E o clamor deles prevaleceu.
24 Акор Пілат кєрдя авка, сар оне манґєнас.
24 Então Pilatos decidiu atender-lhes o pedido.
25 Ов одмукля ленґє аврі ле тюрмашіс, саво бешелас важо бунтос і важо мурдаріпе, а ле Ісус диня пре ленґєрі воля, авка, сар оне манґєнас.
25 Soltou aquele que estava encarcerado por causa da revolta e do homicídio, a quem eles pediam; e, quanto a Jesus, entregou-o à vontade deles.
26 Кана ле Ісус ліджянас те премарен, хунде варесавес Сімон андало Кірінєя, саво джялас пале маля, і тгоде пре лесте кєрестос, гой те ліджял пало Ісус.
26 E, enquanto o conduziam, eles agarraram um cireneu, chamado Simão, que vinha do campo, e puseram-lhe a cruz sobre os ombros, para que a levasse após Jesus.
27 Машкар буте нийпостар, саве джянас пало Ісус, есас те о ромня, саве маренаспес андре колін і ровенас пал Лесте.
27 Uma grande multidão de povo o seguia, e também mulheres que batiam no peito e o lamentavam.
28 Ісус вісаліля і пгендя кє ленде: — Чаяле єрусалімське, на ровен пал Манде. Федер ровен пал песте те пал тумаре чаве.
28 Porém Jesus, voltando-se para elas, disse:
29 Бо авен айсе дівеса, кана пгенена: «Бахтале бічавенґєре, саве на ловтярде і на денас чувчі те пієн».
29 Porque virão dias em que se dirá: “Bem-aventuradas as estéreis, que não geraram, nem amamentaram.”
30 Акор мануша вакєрена брегенґє: «Перен пре аменде!» а ле грункєнґє: «Учарен амен!»
30 Nesses dias, dirão aos montes: “Caiam em cima de nós!” E às colinas: “Cubram-nos!”
31 Те терне і желєне дубога кєрен айсо, акор со ейла шувкєга?
31 Porque, se isto é feito com a madeira verde, o que será da madeira seca?
32 Ле Ісусога ліджянас про мерібе минґ дує жіванен.
32 E também eram levados outros dois, que eram malfeitores, para serem executados com Jesus.
33 Кана оне авле про тган, саво вічінелпес Черепос, одя премарде Лес, а те ле жіванен, єкгєс пре чачі сийра, а дуйтонес пре балоґно сийра.
33 Quando chegaram ao lugar chamado Calvário, ali o crucificaram, bem como aos malfeitores, um à sua direita, outro à sua esquerda.
34 Ісус вакєрелас: — Даде! Одмук ленґє, важ ода, бо оне на джянен, со кєрен! Суґлядя чівкєренас о жрєбій і розуладе машкар песте Лескєре голмі.
34 Mas Jesus dizia: Então, para repartir as roupas dele, lançaram sortes.
35 О нийпос тердьолас і дикгєлас, а пгуредера асанас Лестар і вакєренас: — Ратинелас аврен, а канакє мі ратинелпес Коркоро, те Ов гіно Хрістос, аврі кіндо ле Девлега!
35 O povo estava ali e observava tudo. Também as autoridades zombavam e diziam: — Salvou os outros. Que salve a si mesmo, se é, de fato, o Cristo de Deus, o escolhido.
36 Минґ те о суґлядя асанаспес Лестар. Оне подавенас і денас Лескє шут.
36 Igualmente os soldados zombavam dele e, aproximando-se, trouxeram-lhe vinagre, dizendo:
37 І вакєренас: — Те Ту сал о Краліс іудєєнґєро, ратин Тут Коркоро!
37 — Se você é o rei dos judeus, salve a si mesmo.
38 Опрал Лесте есас пісіме: «Ода гіно Краліс іудєєнґєро».
38 Acima de Jesus estava a seguinte inscrição: “ Este é o Rei dos Judeus ”.
39 Єкг ле жіванендар, кай фійґінелас про кєрестос, джюнґлярелас Лес і вакєрелас: — Ту со, на сал Хрістос? Ратин Тут, а те амен!
39 Um dos malfeitores crucificados blasfemava contra Jesus, dizendo: — Você não é o Cristo? Salve a si mesmo e a nós também.
40 А дуйто препгендя Лескє і вакєрелас: — Ту со, на дарас ле Девлестар? Та те ту авка судзіме сал!
40 Porém o outro malfeitor o repreendeu, dizendo: — Você nem ao menos teme a Deus, estando sob igual sentença?
41 Амен наказіме сам пало чачібе і хундям ода, пре состе засовґаліндям. А када Мануш на кєрдя нісаво подліпе.
41 A nossa punição é justa, porque estamos recebendo o castigo que os nossos atos merecem; mas este não fez mal nenhum.
42 Акор ов пгендя: — Ісус, лепер ман, кана авега андро Тийро Краліпе!
42 E acrescentou: — Jesus, lembre-se de mim quando você vier no seu Reino.
43 Ісус лескє отпгендя: — Чачібе пгенав тукє: дадіве ейга ту Манца андро райос.
43 Jesus lhe respondeu:
44 Есас варекай дешудуй оврі, кана пре саворі пгув ачіля цма, і авка есас джі ко трін оврі.
44 Já era quase meio-dia, e, escurecendo-se o sol, houve trevas sobre toda a terra até as três horas da tarde.
45 Акор цма заучардя о кгам, і похтанандро храмос чінділя про єпаш.
45 E o véu do santuário se rasgou pelo meio.
46 Ісус завріскіндя баре ганґога: — Даде! Андро васта Тийре отдав Мійро духос! Сар пгендя ада, Ов отдиня Пескєро духос.
46 Então Jesus clamou em alta voz: E, dito isto, expirou.
47 Кана сотнікос дикгля, со пес ачіля, кєздиндя те ашарен ле Девлес і пгендя: — Чачес Када Мануш есас чачібнаскєро!
47 O centurião, vendo o que tinha acontecido, deu glória a Deus, dizendo: — Verdadeiramente este homem era justo.
48 А саворе мануша, саве авле те дикгєн, со обачіляпес одя, маренаспес андро колін і вісальонас пале.
48 E todas as multidões reunidas para aquele espetáculo, vendo o que havia acontecido, retiraram-se, batendo no peito.
49 Дуредер пре сийра тердьонас і дикгєнас саворе, ко джянелас ле Ісус. Те о ромня, саве джянас Лега андал Галілєя, дикгєнас, со одя пес кєрдьол.
49 Entretanto, todos os conhecidos de Jesus e as mulheres que o tinham seguido desde a Galileia ficaram de longe, contemplando estas coisas.
50 Одя есас лачо і чачібнаскєро мануш про нав Йосип, саво есас єкг андало Сінєдріон,
50 E eis que havia um homem, chamado José, membro do Sinédrio, homem bom e justo,
51 но ов на подлікєрелас ленґєре лава те ода, со оне кєренас. Ов есас андал іудєйсько фоврос Арімафея і ужарелас ле Девлескєро Краліпе.
51 que não tinha concordado com o plano e a ação dos outros; era natural de Arimateia, cidade dos judeus, e esperava o Reino de Deus.
52 Ов авля ко Пілат і манґєлас лестар ле Ісусоскєро тєлос.
52 Ele foi até Pilatos e lhe pediu o corpo de Jesus.
53 Ов іля тейле о тєлос, обучардя Лес андро льоново похтан і тгодя андре гробніца, со есас кєрді андре скала, андре саві минґ джі ко ода нікас на паруненас.
53 E, tirando-o da cruz, envolveu-o num lençol de linho e o depositou num túmulo aberto numa rocha, onde ninguém havia sido sepultado ainda.
54 Ода есас дівес, кана кійсітиненпес ко сомбат, саво іма авелас.
54 Era o dia da preparação, e o sábado estava para começar.
55 Пало Йосип ґейле о ромня, саве авле ле Ісусога андал Галілєя. Оне дикгле гробніца і ода, сар тговенас Лескєро тєлос андре лате.
55 As mulheres que tinham vindo com Jesus desde a Galileia seguiram José e viram o túmulo e como o corpo foi colocado ali.
56 Сар вісаліле пале, оне кійсітинде сагошне олєї і духі. А сомбатоне кгіньонас, авка, сар пгенел заповідь.
56 Então se retiraram para preparar óleos aromáticos e perfumes. E, no sábado, descansaram, segundo o mandamento.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 23, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.