Lucas 22
Біблія про закарпатцько романо чіб (RMC_ZRB) vs BKJ
1 Авелас пашедер Маріклєнґєро ійнепос, саво вічінеласпес Патраді.
1 Ora, aproximava-se a festa dos pães ázimos, que é chamada Páscoa.
2 Єкг баредер рашая те танітова Законоскєре роденас, сар те мурдарен ле Ісус, та даранас ле нийпостар.
2 E os principais sacerdotes e os escribas procuravam como o matariam, pois eles temiam o povo.
3 Акор о сатана заґейля андро Іудас, саво вічінеласпес Іскаріот, ов есас єкг ле дешудуєндар.
3 Então, entrou Satanás em Judas, que tinha por sobrenome Iscariotes, o qual era do número dos doze.
4 Ов ґейля ко єкг баредер рашая а те ко храмоскєре сторожа і довакєрдяпес ленца, сар те преден аврі ленґє ле Ісус.
4 E ele foi no seu caminho, e comunicou aos principais sacerdotes e capitães como ele poderia traí-lo.
5 Оне радисаліле і дине лав те ден лескє лове.
5 E eles se alegraram, e concordaram em lhe dar dinheiro.
6 Іуда диня ленґє лав і кєздиндя те роден овра, сар те ден ленґє аврі ле Ісус, кана Лега на ейла ле нийпос.
6 E ele prometeu, e buscava uma oportunidade de traí-lo na ausência da multidão.
7 Ачіля о дівес Маріклєнґєро, андро саво кампіля те дочінен патрадякєре бакрорес.
7 Então, chegou o dia dos pães ázimos, em que se devia sacrificar a páscoa.
8 Акор Ов бічадя ле Петрос те ле Іоанн і пгендя ленґє: — Джян і кійсітинен аменґє патрадякєро хавібе.
8 E ele enviou a Pedro e a João, dizendo: Ide, preparai-nos a páscoa, para que nós possamos comer.
9 Та оне Лестар пгучле: — Кай Ту камес, гой амен те кійсітинас?
9 E eles lhe disseram: Onde tu queres que a preparemos?
10 Ов ленґє отпгендя: — Кана тумен заджяна андро фоврос, тумен одя аракгєна ле манушес, саво ліджяла пані андро канчовс. Джян пал лесте андро ода кгєр, андро саво ов заджяла,
10 E ele lhes disse: Eis que, quando entrardes na cidade, encontrareis um homem carregando um cântaro de água; segue-o até a casa em que ele entrar.
11 і пгенен ле кгєрескєре хулаєскє авка: «Танітов пгучел тутар: "Кай соба, андре саві Ме те мійре сікаде хага Патраді?"»
11 E direis ao dono da casa: O Mestre te diz: Onde está o aposento dos convidados, onde comerei a Páscoa com os meus discípulos?
12 Ов сікавела туменґє опре барі соба, андре саві іма саворо прікєрдо. Одя і кійсітинен.
12 Então, ele vos mostrará um grande quarto superior mobiliado; ali fazei os preparativos.
13 Оне ґейле і аракгле саворо авка, сар ленґє пгендя Ісус, і кійсітинде патрадякєро хавібе.
13 E eles foram, e acharam como lhes tinha dito; e prepararam a Páscoa.
14 Кана авля овра, Ісус і Лескєре апостоли іскіндепес пажо скамін.
14 E, chegada a hora, pôs-se à mesa, e os doze apóstolos com ele.
15 Ов ленґє пгендя: — Ме іґєн камльом те хан кади Патраді туменца анґлал Мійро мучішаґос.
15 E ele disse-lhes: Quão intensamente desejei comer convosco esta páscoa, antes que eu sofra,
16 Пгенав туменґє, со Ме іма на хава ла джі ко ода, адик ой на обачелапес андро Краліпе ле Девлескєро.
16 porque eu vos digo que não mais comerei dela, até que se cumpra no reino de Deus.
17 Акор Ов іля е кувчі, палікєрдя важ лате ле Девлес і пгендя: — Лен і розулавен ла машкар туменде.
17 E ele tomando o cálice, e tendo dado graças, disse: Tomai-o e dividi-o entre vós,
18 Пгенав туменґє, со Ме бутер на піява андал дракгєнґєро плодос, адик на авела о Краліпе ле Девлескєро.
18 porque eu vos digo que não mais beberei do fruto da videira até que venha o reino de Deus.
19 Паліш іля маро, палікєрдя важ лесте ле Девлескє, препгаґля лес і диня ленґє ле лавенца: — Када Мійро тєлос, кай важ туменґє отделпес. Кєрен ада, кана леперена пал Манде.
19 E ele tomando o pão, e tendo dado graças, partiu-o e deu-lho, dizendo: Isto é o meu corpo, que é dado por vós; fazei isso em memória de mim.
20 Авка те пало ода, сар отхале, іля е кувчі і пгендя: — Кади кувчі — нейво заветос, спганло Мійре ратега, саво важ туменде чордьолпес.
20 Semelhantemente também o cálice, depois da ceia, dizendo: Este cálice é o novo testamento no meu sangue, que é derramado por vós.
21 Та о васт одалескєро, ко предел Ман, про єкг скамін Мійрега.
21 Mas eis que a mão do que me trai está comigo à mesa.
22 Та о Ча ле Манушенґєро джял авка, сар пал Лесте пісіме, та війґос одале манушескє, саво Лес предел.
22 E, na verdade, o Filho do homem vai conforme o que está determinado; mas ai daquele homem por quem ele é traído!
23 Акор сікаде кєздинде єкг аврестар те пгучен, ко машкар аменде шай айсо кєрел.
23 E eles começaram a perguntar entre si qual deles seria o que havia de fazer isso.
24 Паліш оне кєздинде те споріненпес, ко лендар маїнел тейн єкг баредер.
24 E houve também uma contenda entre eles, sobre qual deles deveria se considerar o maior.
25 Ісус акор ленґє пгендя: — О краля нийпоскєре гіне хулая про мануша, а нийпоскєре рая вакєрен, со оне кєрен лачіпе.
25 E ele lhes disse: Os reis dos gentios exercem senhorio sobre eles, e os que exercem autoridade sobre eles são chamados benfeitores.
26 А тумен на кєрен авка, сар оне. Та єкг баредер машкар туменде мі ачел єкг цікнедер, а ко тумендар начальнікос — мієл айсо, сар совґас.
26 Mas não será assim com vós; mas o maior entre vós será como o menor; e quem governa, como quem serve.
27 Бо ко баредер: ода, ко бешел пажо скамін, вай ода, ко совґалінел? На ода, саво бешел? Та Ме машкар туменде, сар совґас.
27 Porquanto qual é maior, quem está à mesa ou quem serve? Porventura, não é quem está à mesa? Mas eu estou entre vós como aquele que serve.
28 Тумен санас Манца міндик, кана сомас пробаліме аврі.
28 Vós sois os que tendes permanecido comigo nas minhas tentações.
29 Сар Мійро Дад диня Манґє Краліпе, авка Ме канакє дав лес туменґє,
29 E eu vos designo um reino, como meu Pai me designou,
30 гой тумен те бійрінен те хан і те пієн пажо Мійро скамін андро Мійро Краліпе. Тумен бешена про трона і судзінена дешудуй роди Ізраєльоскєре.
30 para que comais e bebais à minha mesa no meu reino, e vos assenteis sobre tronos, julgando as doze tribos de Israel.
31 І пгендя о Рай: — Сімон, Сімон! Акєс о сатана манґля Ман те прешіїнен тумен, сар дів.
31 E o Senhor disse: Simão, Simão, eis que Satanás tem desejado te ter, para vos peneirar como trigo;
32 Та Ме ман модліндьом пал туте, гой ту те на нашавес патябе. Ту коркоро, кана вісарегатут кє Манде, зорісалю пескєре пгрален.
32 mas eu orei por ti, para que a tua fé não desfaleça; e tu, quando te converteres, fortaleça teus irmãos.
33 Петро Лескє отпгендя: — Раєя! Та ме Туга кійсітиме сом те джян те андре тюрма, те про мерібе!
33 E ele lhe disse: Senhor, eu estou pronto a ir contigo até a prisão e à morte.
34 Та Ісус лескє пгендя: — Пгенав тукє, Петро, минґ дадіве на заґілявела кугутос, сар ту трівал пгенега, со на джянес Ман.
34 E ele disse: Digo-te, Pedro, que o galo não cantará hoje, antes que tu negues por três vezes, de conhecer-me.
35 Ісус пгучля лендар: — Кана Ме тумен бічававас бі е тарца, бі е ташка і бі е камашлі, чі хібінелас туменґє варесо? А оне Лескє отпгенде: — Наа.
35 E ele disse-lhes: Quando eu vos enviei sem bolsa, alforje ou calçados, faltou-vos alguma coisa? E eles responderam: Nada.
36 Акор Ов ленґє пгендя: — А канакє, те кє туменде гін е тарца, мі лел ла пега. Лен те е ташка. Те кє туменде нане шабля, мі бікєнел пескєро голмос і мі цінел е шабля.
36 Então ele disse-lhes: Mas agora aquele que tiver bolsa, tome-a, como também seu alforje; e o que não tem espada, venda a sua veste e compre uma.
37 Ме вакєрав туменґє, со ода, со гіно пісіме, маїнелпес те ачен Манца: «Ко жівана Лес зарахінде». Бо ода, со пал Манде пісіме, сіґ обачелапес.
37 Pois eu vos digo que é necessário que aquilo que está escrito se cumpra em mim: E ele foi contado entre os transgressores; porque as coisas que me dizem respeito têm um fim.
38 Оне пгенде: — Раєя! Дикг, акєс дуй шаблі. Ов ленґє пгендя: — Дос іма.
38 E eles disseram: Senhor, eis que aqui estão duas espadas. E ele lhes disse: É o suficiente.
39 Пал Пескєро обичай, Ісус ґейля про Олівково партос, і Лескєре сікаде ґейле Лега.
39 E, ele saindo, foi, como costumava, para o monte das Oliveiras; e seus discípulos também o seguiram.
40 Сар авля про тган, Ов ленґє пгендя: — Модліненпес, гой тумен те на авен пробаліме аврі.
40 E, ele chegando ao lugar, disse-lhes: Orai, para que não entreis em tentação.
41 А коркоро отґейля лендар варекай пре айці, пре кєці шай те чівен о бар, терділя про коча і кєздиндяпес те модлінен.
41 E retirou-se deles cerca de um tiro de pedra, e, ajoelhando-se, orava,
42 І вакєрелас: — Даде, те Ту камес, кади кувчі мі обджял Ман! Но мієл на авка, сар Ме камав, а авка, сар Ту камес!
42 dizendo: Pai, se tu quiseres, remove de mim este cálice; todavia, não se faça a minha vontade, mas a tua.
43 Акор сікадяпес Лескє анґєлос пало нєбос і додиня Лескє зор.
43 E apareceu-lhe um anjo do céu, fortalecendo-o.
44 Ісус минґ бутер модлінеласпес андро мучішаґос. Ачіля Лескєро кгамліпе, сар краплі ратескєре, саве перенас пре пгув.
44 E, estando em agonia, ele orava mais intensamente; e o seu suor tornou-se como grandes gotas de sangue que caíam por terra.
45 Кана Ов ушіля опре ле молітватар і подґейля ко сікаде, Ов аракгля лен, со оне совен, бо оне сас мучіме ле жалятар.
45 E ele levantando-se da oração, veio para os seus discípulos, e ele encontrou-os dormindo de tristeza,
46 Ісус пгучля лендар: — Со тумен совен? Ушен і модліненпес, гой те на авен пробаліме аврі.
46 e ele disse-lhes: Por que estais dormindo? Levantai-vos, e orai, para que não entreis em tentação.
47 Ов минґ вакєрелас, кана авля бут нийпос, а ленца Іуда, єкг дешудуєндар. Ов джялас анґлал ленде і подавля ко Ісус, гой те чуміден Лес.
47 E, estando ele ainda a falar, eis que uma multidão, e aquele que se chamava Judas, um dos doze, ia adiante dela, e aproximou-se de Jesus para o beijar.
48 Та Ісус лескє пгендя: — Іуда, ту ле чумібнага бікєнес ле Час Манушенґєрес?
48 Mas Jesus lhe disse: Judas, com um beijo tu trais o Filho do homem?
49 Кана одала, ко есас ле Ісусога, дикгле, со одя кєрелпес, пгучле Лестар: — Раєя, а со, те амен демага шабляга?
49 Quando os que estavam ao redor, viram o que ia acontecer, eles disseram-lhe: Senhor, feriremos com a espada?
50 Єкг лендар демадя єкг баредере рашаєскєрес совґас і отчіндя лескє о чачо кган.
50 E um deles feriu o servo do sumo sacerdote, e cortou-lhe a sua orelha direita.
51 Та Ісус ленґє отпгендя: — Доста! Преачен! Ов дотгодя паліш Пескєро васт кє лескєро кган і сасардя лес.
51 E, Jesus respondendo, disse: Permiti ainda isto! E, tocando sua orelha, o curou.
52 Паліш Ісус пгендя ко єкг баредер рашая те ко храмоскєре сторожа а те пгуредеренґє, саве авле пал Лесте: — Сар про жіванос тумен авлян пре Манде ле шабленца те ле паценца.
52 E disse Jesus aos principais sacerdotes, e aos capitães do templo, e aos anciãos que tinham vindo contra ele: Viestes como contra um ladrão, com espadas e varas.
53 Сако дівес, кана Ме сомас машкар туменде андро храмос, тумен на тговенас пре Манде тумаре васта; но канакє тумарі овра і цмакєрі влада.
53 Eu tenho estado diariamente convosco no templo, não estendestes as mãos contra mim; mas esta é a vossa hora, e o poder das trevas.
54 Акор оне хунде ле Ісус і анде Лес ко єкг баредер рашай андро кгєр. А Петро дуралестар джялас пал ленде.
54 Então, tomando-o, levaram-no, e o trouxeram para a casa do sumo sacerdote. E Pedro seguia-o de longe.
55 Кана розракінде яґ машкар е двовра, о Петро авер манушенца бешля пажо яґ.
55 E, havendo-se acendido fogo no meio do pátio, estando todos sentados, assentou-se Pedro entre eles.
56 Єкг совґалкіня дикгля ле Петро андре яґакєро шветлос, міште предикгляпес пре лесте і пгендя: — Те ов есас Лега!
56 Mas uma certa serva vendo-o assentado ao lado do fogo, e olhando-o seriamente, disse: Este homem também estava com ele.
57 Но Петро отпгендя: — Ромніє, ме Лес на джянав!
57 E ele negou-o, dizendo: Mulher, eu não o conheço.
58 Паліш минґ єкг лес дикгля і пгендя: — Те ту сал лендар. Та Петро лескє отпгендя: — Наа, манушея!
58 E, um pouco depois, vendo-o outro, disse: Tu és também deles. E Pedro disse: Homem, eu não sou.
59 Преґейля варекай єкг овра, кана минґ єкг патябнага пгендя: — Чачес, те када есас Лега, бо ов гіно галілєянос.
59 E, passada quase uma hora, um outro com confiança afirmava, dizendo: Com certeza este indivíduo também estava com ele; pois ele é um galileu.
60 Та о Петро лескє пгендя: — Манушея, ме на джянав, пал состе ту вакєрес! І єкгваресте, кана ов минґ вакєрелас, о кугутос заґілядя.
60 E Pedro disse: Homem, eu não sei o que tu dizes. E imediatamente, enquanto ele falava, o galo cantou.
61 Акор о Рай вісаліля і задикгля про Петрос. Акор Петро лепердя Раєскєре лава, саве Ов лескє вакєрелас: «Анґлал ода, сар дадіве заґілявела о кугутос, ту трівал пгенега, со на джянес Ман».
61 E, virando-se o Senhor, olhou para Pedro, e Pedro lembrou-se da palavra do Senhor, como lhe tinha dito: Antes do galo cantar, tu me negarás três vezes.
62 Акор Петро ґейля аврі одарік і хундя андре барі жаля те ровен.
62 E, Pedro saindo, chorou amargamente.
63 Мануша, саве лікєренас ле Ісус, бандяркєренаспес пре Лесте і маренас Лес.
63 E os homens que guardavam Jesus zombavam dele, e feriam-no.
64 Оне запганле Лескє о якга і пгученас: — Пророкін, ко Тут демадя?
64 E, vendando-lhe os olhos, batiam na sua face, perguntando-lhe: Profetiza, quem é que te bateu?
65 І бут джюнґ лава вакєренас пре Лесте.
65 E muitas outras coisas diziam contra ele, blasfemando.
66 Кана ачіля дівес, іскіндепес пгуредера ле нийпоскєре, єкг баредер рашая і танітова Законоскєре, одліґєнде Лес андро Сінєдріон
66 E logo que amanheceu, ajuntaram-se os anciãos do povo, os principais dos sacerdotes e os escribas, e o conduziram ao seu conselho, dizendo:
67 і пгенде: — Те Ту сал о Хрістос, пген аменґє. Ов ленґє отпгендя: — Те Ме туменґє пгенава, тумен на патяна.
67 Se tu és o Cristo, dize-nos. E ele lhes disse: Se eu vo-lo disser, não o crereis;
68 А те Ме тумендар пгучава, на отпгенена Манґє.
68 e se eu também vos perguntar, não me respondereis, nem me soltareis.
69 Ада дівесестар о Ча ле Манушенґєро бешела чачо сийратар ле Девлескєра зоратар.
69 De hoje em diante, o Filho do homem se assentará à direita do poder de Deus.
70 Акор саворе кєздинде те пгучкєрен: — Та Ту сал о Ча ле Девлескєро? Ов ленґє отпгендя: — Тумен міште пгенен, со ода Ме сом.
70 Então, todos disseram: És tu então o Filho de Deus? E ele lhes disse: Vós dizeis que eu sou.
71 Акор оне пгенде: — Со аменґє минґ кампел? Амен коркоре саворо шундям Лескєре муєстар, со Ов пгендя!
71 E eles disseram: Por que ainda temos necessidade de outro testemunho? Porque nós mesmos o ouvimos da sua própria boca.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 22, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.