Lucas 20

Біблія про закарпатцько романо чіб (RMC_ZRB) vs ARC

Sair da comparação
ARC Almeida Revista e Corrigida 2009
1 Ачіляпес андро єкг дівес, кана Ісус сікавелас андро храмос ле нийпос і вакєрелас ленґє Радишаґоскєро Гійрос, кє Лесте подавле єкг баредер рашая, танітова Законоскєре, а те пгуредера.
1 E aconteceu, num daqueles dias, que, estando ele ensinando o povo no templo e anunciando o evangelho, sobrevieram os principais dos sacerdotes e os escribas com os anciãos
2 І пгучле Лестар: — Пген аменґє, сава владага Ту када саворо кєрес? І ко диня Тукє кади влада?
2 e falaram-lhe, dizendo: Dize-nos: com que autoridade fazes essas coisas? Ou quem é que te deu esta autoridade?
3 Акор Ов ленґє пгендя: — Те Ме пгучава тумендар, а тумен пгенен Манґє —
3 E, respondendo ele, disse-lhes: Também eu vos farei uma pergunta: dizei-me, pois:
4 катар Іоанн хундя пескєрі влада те болавен, пало нєбос вай ле манушендар?
4 o batismo de João era do céu ou dos homens?
5 Оне кєздинде те вакєрен машкар песте: «Те амен пгенага: "Пало нєбос", акор Ов пгучела: "Акор соске тумен на патянділян Лескє?"
5 E eles arrazoavam entre si, dizendo: Se dissermos: do céu, ele nos dirá: Então, por que o não crestes?
6 Те пгенага: "Ле манушендар", акор саворо нийпос марела амен ле баренца, бо оне патян, со Іоанн есас пророкос».
6 E, se dissermos: dos homens, todo o povo nos apedrejará, pois têm por certo que João era profeta.
7 Акор оне отпгенде: — На джянас, катар.
7 E responderam que não sabiam de onde era.
8 Акор те Ісус ленґє пгендя: — І Ме на пгенава туменґє, сава владага Ме када кєрав.
8 E Jesus lhes disse: Tampouco vos direi com que autoridade faço isto.
9 Ов кєздиндя те розвакєрен ле нийпоскє када вакєрібе: — Єкг мануш садзіндя дракгєнґєро садос. Ов диня лес важо лове ле бувтякєренґє, а коркоро ґейля пре цузо пгув про бутенґєрі овра.
9 E começou a dizer ao povo esta parábola: Certo homem plantou uma vinha, e arrendou-a a
10 Кана авля овра, ов бічадя ле совґас ко дракгара, гой оне мі ден лескє ода, со поперелпес лескє ле увліпнастар. Та бувтяра ізмарде ле совґас і бічаде лес чувче вастенца.
10 E, no devido tempo, mandou um servo aos lavradores, para que lhe dessem dos frutos da vinha; mas os lavradores, espancando-o, mandaram-no vazio.
11 Акор ов бічадя минґ єкгєс совґас, та оне те лес ізмарде і кєрде лега пре ладж, а паліш бічаде лес чувче вастенца.
11 E tornou ainda a mandar outro servo; mas eles, espancando também a este e afrontando-
12 Акор ов бічадя трітонес, та оне те лес фес ізмарде і чіде лес аврі андало садос.
12 E tornou ainda a mandar um terceiro; mas eles, ferindo também a este,
13 Акор о хулай дракгєнґєро пгендя: «Со манґє те кєрен? Бічавава мійре камаде чаворес, талам, лестар оне ладжянапес».
13 E disse o senhor da vinha: Que farei? Mandarei o meu filho amado; talvez, vendo-o, o respeitem.
14 Та кана бувтяра дикгле ле час, кєздинде те вакєрен єкг аврескє: «Саворо када хулаїпе маїнел те ачен лескє. Авас, мурдарага лес, гой ада саворо те ачел аменґє».
14 Mas, vendo-o os lavradores, arrazoaram entre si dizendo: Este é o herdeiro; vinde, matemo-lo, para que a herança seja nossa.
15 Акор оне чіде лес аврі андало садос і мурдарде. Со канакє кєрела ленца дракгєнґєро хулай?
15 E, lançando-o fora da vinha,
16 Ов авела і мурдарела одален бувтякєрен, а садос отдела авренґє. А одала, кай шунде када, пгенде: — Те на ейл айсо!
16 Irá, e destruirá estes lavradores, e dará a outros a vinha. E, ouvindo eles isso, disseram: Não seja assim!
17 Та Ісус дикгля пре ленде і пгендя: — Сар те ахальон када пісіме: «Бар, саво отчіде мурніка, ачіля єкг главнедер андро углос»?
17 Mas ele, olhando para eles, disse: Que é isto, pois, que está escrito? A pedra que os edificadores reprovaram, essa foi feita cabeça da esquina.
18 Сако єкг, ко перела про ода бар, розмарелапес, а пре касте ов перела, одалес затасавела.
18 Qualquer que cair sobre aquela pedra ficará em pedaços, e aquele sobre quem ela cair será feito em pó.
19 Танітова Законоскєре те єкг баредер рашая ахаліле, со ода вакєрібе Ісус розвакєрдя пал ленде, і важ ода камле єкгваресте те пганден тейле Лес, та даранас ле нийпостар.
19 E os principais dos sacerdotes e os escribas procuravam lançar mão dele naquela mesma hora; mas temeram o povo, porque entenderam que contra eles dissera esta parábola.
20 Важ ода оне кєздинде те дикгєн пало Ісус і бічаде кє Лесте ле манушен, саве сікавнаспес, со оне гіне чачібнаскєре, гой те худен ле Ісус про лав і те ден Лес аврі ле владакє андро васта рімоскєре владаріскє.
20 E, trazendo- o debaixo de olho, mandaram espias que se fingiam de justos, para o apanharem em alguma palavra e o entregarem à jurisdição e poder do governador.
21 Оне пгучле Лестар: — Танітов, амен джянас, со Ту міште вакєрес і міште сікавес, і на дикгєс про муя, а чачес сікавес Девлескєро дром.
21 E perguntaram-lhe, dizendo: Mestre, nós sabemos que falas e ensinas bem e retamente e que não consideras a aparência da pessoa, mas ensinas com verdade o caminho de Deus.
22 Чі сабано аменґє те ден налогос імператоріскє вай наа?
22 É-nos lícito dar tributo a César ou não?
23 Ісус дикгля ленґєро буджяндіпе і важ ода пгендя ленґє:
23 E, entendendo ele a sua astúcia, disse-lhes: Por que me tentais?
24 — Сікавен Манґє дінарій. Каскєро муй і каскєро нав пре лесте? Акор оне отпгенде: — Імператоріскєро.
24 Mostrai-me uma moeda. De quem tem a imagem e a inscrição? E, respondendo eles, disseram: De César.
25 А Ов ленґє пгендя: — Важ ода ле імператоріскє ден імператоріскєро, а Девлескєро — ле Девлескє.
25 Disse-lhes, então: Dai, pois, a César o que
26 Оне на бійріненас Лес те хунде про лав анґлал о нийпос, чудаліненаспес, сар Ов отпгендя, і заціхісаліле.
26 E não puderam apanhá-lo em palavra alguma diante do povo; e, maravilhados da sua resposta, calaram-se.
27 Акор подавле ко Ісус варесаве саддукєї (оне вакєренас, со нане уштавібе мувленґєро) і пгучле Лестар:
27 E, chegando-se alguns dos saduceus, que dizem não haver ressurreição, perguntaram-lhe,
28 — Танітов, Моїсєй пісіндя аменґє, те кє варекасте мерела о пграл, ко саво есас ромні, но на есас ла о чаве, акор ов маїнел те лен ла ромнякє і важ пескєро пграл те ден лакє ле чавен.
28 dizendo: Mestre, Moisés nos deixou escrito que, se o irmão de alguém falecer, tendo mulher e não deixar filhos, o irmão dele tome a mulher e suscite posteridade a seu irmão.
29 Есас ефта пграла. Першо пграл іля пескє ромня і мувля бі о чаве.
29 Houve, pois, sete irmãos, e o primeiro tomou mulher e morreu sem filhos;
30 Паліш те дуйто.
30 e o segundo
31 Те тріто іля ла пескє важо ромня; авка саворе ефтаджяне. Оне саворе мувле і на мукле пал песте ле чавен.
31 e o terceiro também a tomaram, e, igualmente, os sete. Todos eles morreram e não deixaram filhos.
32 Паліш мувля те е ромні.
32 E, por último, depois de todos, morreu também a mulher.
33 Важ ода, пало уштавібе ле мувленґєро, каскєрі ой ейла ромні? Бо ой есас ефтаджяненґє важе ромні.
33 Portanto, na ressurreição, de qual deles será a mulher, pois que os sete por mulher a tiveram?
34 Ісус ленґє отпгендя: — Кале векоскєре мануша лен пескє ромнєн і джян роместе.
34 E, respondendo Jesus, disse-lhes: Os filhos deste mundo casam-se e dão-se em casamento,
35 А одала, саве ейна достойне те джівен андро авер векос і ейла уштадо опре андал о мерібе, на лена пескє ромнєн і роместе на джяна.
35 mas os que forem havidos por dignos de alcançar o mundo vindouro e a ressurreição dos mortos nem hão de casar, nem ser dados em casamento;
36 І на бійрінена іма те мерен, бо оне ейна подобне про анґєла. Оне гіне Девлескєре чаве, бо лен участіє андро уштавібе мувленґєро.
36 porque já não podem mais morrer, pois são iguais aos anjos e são filhos de Deus, sendo filhos da ressurreição.
37 А ода, со мувле ушена андал о мерібе, Моїсєй сікадя пажо тернячкєнґєро кущос, саво лаболас, кана вічіндя ле Раєс, со ов гіно о Дейл Авраамоскєро, о Дейл Ісаакоскєро і о Дейл Яковскєро.
37 E que os mortos hão de ressuscitar também o mostrou Moisés junto da sarça, quando chama ao Senhor Deus de Abraão, e Deus de Isaque, e Deus de Jacó.
38 Ов о Дейл на ле мувленґєро, а ле джівденґєро, бо пріґ Лесте саворе джівде.
38 Ora, ele vivem todos.
39 Акор варесаве танітова Законоскєре пгенде: — Танітов, Ту міште отпгендял!
39 E, respondendo alguns dos escribas, disseram: Mestre, disseste bem.
40 І ніко іма на тромалас те пгучен Лестар ні пал состе.
40 E não ousavam perguntar-lhe mais coisa alguma.
41 Паліш Ісус пгучля лендар: — Соске вакєрен авка, со Хрістос гіно о Ча ле Давідоскєро?
41 E ele lhes disse: Como dizem que o Cristo é Filho de Davi?
42 Та Давід коркоро вакєрел андро кніжка Псалмі:
42 Visto como o mesmo Davi diz no livro dos Salmos: Disse o
43 — ausente —
43 até que eu ponha os teus inimigos por escabelo de teus pés.
44 Давід вічінел Лес ле Раєга. Та акор, сар шай Ов авел лескєро Чаворо?
44 Se Davi lhe chama Senhor, como é ele seu filho?
45 Саворо нийпос шунелас ле Ісус, а Ов пгендя Пескєре сікаденґє:
45 E, ouvindo-o todo o povo, disse Jesus aos seus discípulos:
46 — Меркіненпес ле танітовен Законоскєрен. Оне камен те пгірен андро діндярдо шукар уравіпе і камен, кана ленґє палікєрен про фовроскєре піяца. Оне бешен про єкг федер тгана андро сінаґоґа і про вічіме дийлос.
46 Guardai-vos dos escribas, que querem andar com vestes compridas e amam as saudações nas praças, e as principais cadeiras nas sinagogas, e os primeiros lugares nos banquetes;
47 Оне зален пескє ле вдовенґєре кгєра і про якга ле манушенґє буталікпес модлінен. Айсе прелена єкг баредер судос.
47 que devoram as casas das viúvas, fazendo, por pretexto, largas orações. Estes receberão maior condenação.

Ler em outra tradução

Comparar com outra

Estude este capítulo no WhatsApp

Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 20, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.