Lucas 12
Біблія про закарпатцько романо чіб (RMC_ZRB) vs NTLH
1 Андре оди овра іскіндепес іґєн бут нийпос авка, гой кікіденас єкг аврес. Ісус кєздиндя те вакєрен єкгвар ко Пескєре сікаде: — Меркіненпес фарісєйсько закваскатар, саві гіні буджяндіпе.
1 Milhares de pessoas se ajuntaram, de tal maneira que umas pisavam as outras. Então Jesus disse primeiro aos discípulos:
2 Нане ніч ґарудо, со паліш те на увлягас пгутердо, ані нане ніч, со човрал пес кєрел, гой паліш те на пгутерелпес аврі.
2 Tudo o que está coberto vai ser descoberto, e o que está escondido será conhecido.
3 Ода, со тумен вакєрен андре цма, шунена про шветлос, а со ціхонес пгендян андре андруні соба, ейла розвакєрдо пало кгєрескєре пади.
3 Assim tudo o que vocês disserem na escuridão será ouvido na luz do dia. E tudo o que disserem em segredo, dentro de um quarto fechado, será anunciado abertamente.
4 Пгенав туменґє, Мійре баратенґє: на даран одалендар, ко мурдарел тєлос, і бутер ніч на бійрінел те кєрен.
4 Jesus continuou:
5 Ме пгенава туменґє, Кастар те даран: даран Одалестар, кє Касте гін влада те мурдарен і те чівен андре ґєєна. Га, пгенав туменґє, Лестар даран.
5 Vou mostrar a vocês de quem devem ter medo: tenham medo de Deus, que, depois de matar o corpo, tem poder para jogar a pessoa no inferno. Sim, repito: tenham medo de Deus.
6 Чі на панч цікне чірікле бікєнен важо дуй цікне копейкі? Та ані єкг лендар нане бістердо ле Девлега.
6 — Por acaso não é verdade que cinco passarinhos são vendidos por algumas moedinhas? No entanto Deus não esquece nenhum deles.
7 А кє туменде те о бала про шейро гіне прееґєнде! На даран, бо тумен кучедер ле буте чіріклендар.
7 Até os fios dos cabelos de vocês estão todos contados. Não tenham medo, pois vocês valem mais do que muitos passarinhos!
8 Пгенав туменґє: саконес, ко пгутердонес прінджярел Ман анґлал о мануша, одалес те о Ча ле Манушенґєро прінджярела анґлал анґєла ле Девлескєре,
8 Jesus disse ainda:
9 а ко отпгенелапес Мандар анґлал о мануша, одалестар те Ме отпгенавапес анґлал анґєла ле Девлескєре.
9 Mas aquele que disser publicamente que não é meu, o Filho do Homem também dirá diante dos anjos de Deus que essa pessoa não é dele.
10 Саконескє, ко пгенела хоч єкг лав налачо про Ча ле Манушенґєро, одмукєлапес. А одалескє, ко вакєрела джюнґіпе про Свентно Духос, одалескє на одмукєлапес.
10 — Quem falar contra o Filho do Homem será perdoado, porém quem
11 Кана анена тумен про судос андре сінаґоґі, ко пгуредера те ко владара, на думінен пало ода, сар туменґє кампел те заачен важ песте або со туменґє те вакєрен.
11 — Quando levarem vocês para serem julgados nas
12 Свентно Духос андре оди овра сікавела тумен, со кампел те вакєрен.
12 Pois naquela hora o Espírito Santo lhes ensinará o que devem dizer.
13 Вареко ле нийпостар пгендя Лескє: — Танітов, пген мійре пгралескє, гой ов те розулавел манца ода, со мукляпес аменґє амаре дадестар.
13 Um homem que estava no meio da multidão disse a Jesus: — Mestre, mande o meu irmão repartir comigo a herança que o nosso pai nos deixou.
14 Та Ов лескє отпгендя: — Манушея, ко Ман тгодя, гой Ме те авав судзас туменґє або те розулавав варесо машкар туменде?
14 Jesus disse:
15 І Ов пгендя ленґє: — Дикгєн, гой тумен те на авен бокгмарде. Сар те на увлягас барвало о мануш, лескєро джівіпе одалестар нане завісімо.
15 E continuou, dizendo a todos:
16 Ов розвакєрдя ленґє єкг вакєрібе: — Ко єкг барвало мануш есас баро увліпен пре маля.
16 Então Jesus contou a seguinte parábola :
17 Ов думінелас андре песте: «Со манґє те кєрен? Нане ман, кай те іскідав саворо увліпе».
17 Então ele começou a pensar: “Eu não tenho lugar para guardar toda esta colheita. O que é que vou fazer?
18 І пгендя: «Кєрава авка: пгаґєрава мійре шопі і кєрава баредер, і акор іскідава одя мійро саворо дів і саворо мійро барваліпе.
18 Ah! Já sei! — disse para si mesmo. — Vou derrubar os meus depósitos de cereais e construir outros maiores ainda. Neles guardarei todas as minhas colheitas junto com tudo o que tenho.
19 Акор пгенава пескє: "Джівіпе мійро, канакє кє туте бут барваліпе про бут берша! Кгіню, ха, пій і радисалю!"»
19 Então direi a mim mesmo: ‘Homem feliz! Você tem tudo de bom que precisa para muitos anos. Agora descanse, coma, beba e alegre-se.’ ”
20 Та о Дейл лескє пгендя: «Ту наґодявер! Дадіве раті залена тутар тийро джівіпе. Акор каскє ачела саворо, со ту кійсітиндял?»
20 Mas Deus lhe disse: “Seu tolo! Esta noite você vai morrer; aí quem ficará com tudo o que você guardou?”
21 Авка ейла саконега, ко іскідел барваліпе прекал песте, а на барвальол пріґ о Дейл.
21 Jesus concluiu:
22 Паліш пгендя Ісус Пескєре сікаденґє: — Важ ода пгенав туменґє: на даран пал тумаро джівіпе, со туменґє те хан, ані пал пескєро тєлос, андре состе туменґє пес те кіден.
22 Então Jesus disse aos seus discípulos:
23 Джівіпе кучедер ле хавібнастар, і тєлос важнедер голмендар.
23 Pois a vida é mais importante do que a comida, e o corpo é mais importante do que as roupas.
24 Дикгєн про човкі: оне на шіїнен ані на іскіден; нане лен коморі ані о шопі, та о Дейл дел лен те хан. Та тумен кучедер одале чіріклендар!
24 Vejam os corvos: não semeiam, não colhem, não têm despensas nem depósitos, mas Deus dá de comer a eles. Será que vocês não valem muito mais do que os pássaros?
25 Ко тумендар, сар те на пережівінел, бійрінел те доден ко пескєро джівіпе хоча єкг оврі?
25 Qual de vocês pode encompridar a sua vida, por mais que se preocupe com isso?
26 Те тумен на бійрінен минґ када те кєрен, акор, со тумен думінен пало авер?
26 Portanto, se vocês não podem conseguir uma coisa assim tão pequena, por que se preocupam com as outras?
27 Дикгєн про лілії, сар оне барон: оне бувті на кєрен, ані на сівен. Та пгенав туменґє, со минґ о Соломон андре саворі пескєрі слава на кіделаспес авка, сар єкг лендар.
27 Vejam como crescem as flores do campo: elas não trabalham, nem fazem roupas para si mesmas. Mas eu afirmo a vocês que nem mesmo Salomão, sendo tão rico, usava roupas tão bonitas como uma dessas flores.
28 Те о Дейл авка кідел е чар пре маля, саві дадіве гіні, а тайса ла чівена андре яґ, та чі на кідела Ов те тумен, фріма патябнаскєре?
28 É Deus quem veste a erva do campo, que hoje está aqui e amanhã desaparece, queimada no forno. Então é claro que ele vestirá também vocês, que têm uma fé tão pequena!
29 На думінен пало ода, со туменґє те хан, со те пієн, на пережівінен пало ода.
29 Portanto, não fiquem aflitos, procurando sempre o que comer ou o que beber.
30 Бо када саворо роден нийпа светоскєре, а тумаро Дад джянел, со тумен нуждиненпес андро ода.
30 Pois os pagãos deste mundo é que estão sempre procurando todas essas coisas. O Pai de vocês sabe que vocês precisam de tudo isso.
31 Єкг федер роден Лескєро Краліпе, і ода саворо доделапес минґ туменґє.
31 Portanto, ponham em primeiro lugar na sua vida o
32 На дара, цікно стадос! Бо тумаро Дад коркоро камля те ден туменґє Краліпе!
32 Jesus continuou:
33 Бікєнен тумаро барваліпе і розден ле чоренґє. Кєрен пескє айсе тарці, саве на гординенпес тейле, барваліпе саво на фрімісальол, одя, кай о човрашіс кє ленде на подджял, а о кірме на хана лен опре.
33 Vendam tudo o que vocês têm e deem o dinheiro aos pobres. Arranjem bolsas que não se estragam e guardem as suas riquezas no céu, onde elas nunca se acabarão; porque lá os ladrões não podem roubá-las, e as traças não podem destruí-las.
34 Бо одя, кай тумаро гіно барваліпе, одя ейла те тумаро їло.
34 Pois onde estiverem as suas riquezas, aí estará o coração de vocês.
35 Авен міндик кійсітиме: голмі про дерекос препганле, і тумаре лампі мі лабон.
35 E Jesus disse ainda:
36 Авен сар мануша, саве ужарен ле хулай, кана авела пало біяв, і кана авела і дуркінела, акор єкгваресте лескє пгутерена.
36 Sejam como os empregados que esperam pelo patrão, que vai voltar da festa de casamento. Logo que ele bate na porta, os empregados vão abrir.
37 Бахтале одала совґі, каскєро хулай, кана вісальола, аракгєла лен, со оне на совен. Чачібе пгенав туменґє, ов коркоро препгандела дерекос і сікавела ленґє тган пажо скамін і кєздинела ленґє те совґалінен.
37 Felizes aqueles empregados que o patrão encontra acordados e preparados! Eu afirmo a vocês que isto é verdade: o próprio patrão se preparará para servi-los, mandará que se sentem à mesa e ele mesmo os servirá.
38 Бахтале одала, ко на совела акор, кана ов авела про єпаш рат, чі анґлал ода, сар дівісальол.
38 Eles serão felizes se o patrão os encontrar alertas, mesmo que chegue à meia-noite ou até mais tarde.
39 Джянен, гой те джянлялас о хулай ле кгєрескєро, андре саві овра авела човрашіс, ов на домуклялас лескє те заджян андро пескєро кгєр.
39 Lembrem disto: se o dono da casa soubesse a que hora o ladrão viria, não o deixaria arrombar a sua casa.
40 Те тумен маїнен тейн кійсітиме, бо о Ча ле Манушенґєро авела андре айсі овра, кана тумен на ужарена пре Лесте.
40 Vocês, também, fiquem alertas, porque o
41 Акор пгучля Лестар о Петро: — Раєя! Ту вакєрес када вакєрібе чак аменґє вай саворенґє?
41 Então Pedro perguntou: — Senhor, essa
42 Рай лескє отпгендя: — Акор ко ейла патівало і ґодявер управітеліс, савес о хулай тгодя про саворе авер совґі, гой кана авела овра те роздел ленґє о маро?
42 O Senhor respondeu:
43 Бахтало ода совґас, савес лескєро хулай, кана авела, аракгєла, со кєрел авка.
43 Feliz aquele empregado que estiver fazendo isso quando o patrão chegar!
44 Чачібе пгенав туменґє, со ов допатяла лескє саворо пескєро хулаїпе.
44 Eu afirmo a vocês que, de fato, o patrão vai colocá-lo como encarregado de toda a sua propriedade.
45 Та те ода совґас пгенела андро пескєро їло: «На сіґ авела мійро хулай», — і кєздинела те марен ле совґен те ле совґалкінєн, те хан, те пієн і те мулатинен,
45 Mas imaginem o que acontecerá se aquele empregado pensar que o seu patrão está demorando muito para voltar. E imaginem que esse empregado comece a bater nos outros empregados e empregadas e a comer e a beber até ficar bêbado.
46 авела лескєро хулай андро ода дівес, кана ов на ужарел, а те андре оди овра, кана ов на джянел. Акор чінґєрела лес про єпаш і опреділінела лескє тган біпатябнаскєренца.
46 Então o patrão voltará no dia em que o empregado menos espera e na hora que ele não sabe. Aí o patrão mandará cortar o empregado em pedaços e o condenará a ir para o lugar aonde os desobedientes vão.
47 Ода совґас, саво джянелас хулаєскєрі воля і на есас кійсітиме, і на кєрелас ода, со камелас хулай, мардьола іґєн бут.
47 — O empregado que sabe qual é a vontade do patrão, mas não se prepara e não faz o que ele quer, será castigado com muitas chicotadas.
48 А ода, саво на джянел, а кєрел айсо, со засовґалінел, гой лес те покарінен, ейла мардо фрімедер. Одалескє, каскє есас дино бутередер, одалестар бутередер пгучена. І каскє есас бут допатянло, кадалестар бутередер те пгучена.
48 Mas o empregado que não sabe o que o patrão quer e faz alguma coisa que merece castigo, esse empregado será castigado com poucas chicotadas. Assim será pedido muito de quem recebe muito; e, daquele a quem muito é dado, muito mais será pedido.
49 Ме авльом яґ те анен пре пгув, і сар Ме камльомас, гой ов іма те розлабол!
49 Jesus continuou:
50 Та Манґє минґ кампел те преджян болавіпе; і сар Манґє пгарес, адик ода на ачела!
50 Tenho de receber um batismo e como estou aflito até que isso aconteça!
51 Тумен думінен, со Ме авльом те анен мірос пре пгув? Наа, пгенав туменґє, на мірос, но розулавіпе.
51 Vocês pensam que eu vim trazer paz ao mundo? Pois eu afirmo a vocês que não vim trazer paz, mas divisão.
52 Чаладос панч манушендар розулавелапес, трінджяне некі дуєджяненґє, дувджяне некі трінджяненґє.
52 Porque daqui em diante uma família de cinco pessoas ficará dividida: três contra duas e duas contra três.
53 Розулавелапес о дад ле чага і о ча ле дадега; а е дай — ле чайорага, а е чай — ле даяга; сасуй — боврага, а е боврі — ле сасага.
53 Os pais vão ficar contra os filhos, e os filhos, contra os pais. As mães vão ficar contra as filhas, e as filhas, contra as mães. As sogras vão ficar contra as noras, e as noras, contra as sogras.
54 Ісус пгендя те ле нийпоскє: — Кана тумен дикгєн, со вазделпес хмара западостар, тумен єкгваресте пгенен: «Ейла брішинд», — і чачес, перел брішинд.
54 Jesus disse também ao povo:
55 А кана пгурдел барвал югостар, тумен пгенен: «Ейла іґєн татес», — і ачел авка.
55 E, quando sentem o vento sul soprando, dizem: “Vai fazer calor.” E faz mesmo.
56 Буджянде! Ода, со ачел пре пгув а те про нєбос, тумен прінджярен, акор соске тумен на джянен, сар те прінджярен оди оврі?
56 Hipócritas! Vocês sabem explicar os sinais da terra e do céu. Então por que não sabem explicar o que querem dizer os sinais desta época?
57 Соске тумен коркоре на розсудзінен, андре состе чачібе?
57 E Jesus terminou, dizendo:
58 Кана ту джяс тийре врагога ко начальнікос, постарінтут те пріміріненпес лега, адик сал лега минґ про дром, а те на, та акор ов анела тут ко судзас, а о судзас отдела тут сторожіскє, а ода чівела тут андре тюрма.
58 Se alguém fizer uma acusação contra você e levá-lo ao tribunal, faça o possível para resolver a questão enquanto ainda está no caminho com essa pessoa. Isso para que ela não o leve ao juiz, o juiz o entregue ao guarda, e o guarda ponha você na cadeia.
59 Пгенав тукє: на авега одарік аврі, адик на отдега лескє саворо джі кє єкг копейка.
59 Eu lhe afirmo que você não sairá dali enquanto não pagar a multa toda.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 12, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.