1 Сине мој, слушај мудрост моју,
2 Да се држиш разборитости,
3 Јер с усана туђе жене капље мед,
4 Али јој је последак горак као пелен,
5 Ноге јој силазе к смрти,
6 Да не би мерио пут животни,
7 Зато, децо, послушајте мене,
8 Нека је далеко од ње пут твој,
9 Да не би дао другима славе своје
10 Да се не би туђинци наситили твог блага
11 И да не ридаш на послетку,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу,
13 И не послушах глас учитеља својих,
14 Умало не западох у свако зло
15 Пиј воду из свог студенца
16 Нека се разливају твоји извори на поље,
17 Имај их сам за се,
18 Благословен да је извор твој,
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка;
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији,
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња,
23 Умреће без наставе,