Mateus 13
srp1868 (SRP1868) vs VC
1 И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
1 Naquele dia, saiu Jesus e sentou-se à beira do lago.
2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
2 Acercou-se dele, porém, uma tal multidão, que precisou entrar numa barca. Nela se assentou, enquanto a multidão ficava à margem.
3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
3 E seus discursos foram uma série de parábolas.
4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
4 Disse ele: Um semeador saiu a semear. E, semeando, parte da semente caiu ao longo do caminho; os pássaros vieram e a comeram.
5 а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
5 Outra parte caiu em solo pedregoso, onde não havia muita terra, e nasceu logo, porque a terra era pouco profunda.
6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
6 Logo, porém, que o sol nasceu, queimou-se, por falta de raízes.
7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
7 Outras sementes caíram entre os espinhos: os espinhos cresceram e as sufocaram.
8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
8 Outras, enfim, caíram em terra boa: deram frutos, cem por um, sessenta por um, trinta por um.
9 Ко има уши да чује нека чује.
9 Aquele que tem ouvidos, ouça.
10 И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
10 Os discípulos aproximaram-se dele, então, para dizer-lhe: Por que lhes falas em parábolas?
11 А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
11 Respondeu Jesus: Porque a vós é dado compreender os mistérios do Reino dos céus, mas a eles não.
12 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
12 Ao que tem, se lhe dará e terá em abundância, mas ao que não tem será tirado até mesmo o que tem.
13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
13 Eis por que lhes falo em parábolas: para que, vendo, não vejam e, ouvindo, não ouçam nem compreendam.
14 И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори:
14 Assim se cumpre para eles o que foi dito pelo profeta Isaías: Ouvireis com vossos ouvidos e não entendereis, olhareis com vossos olhos e não vereis,
15 Јер је одрвенило срце ових људи,
15 porque o coração deste povo se endureceu: taparam os seus ouvidos e fecharam os seus olhos, para que seus olhos não vejam e seus ouvidos não ouçam, nem seu coração compreenda; para que não se convertam e eu os sare {Is 6,9s}.
16 А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
16 Mas, quanto a vós, bem-aventurados os vossos olhos, porque vêem! Ditosos os vossos ouvidos, porque ouvem!
17 Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
17 Eu vos declaro, em verdade: muitos profetas e justos desejaram ver o que vedes e não o viram, ouvir o que ouvis e não ouviram.
18 Ви пак чујте причу о сејачу:
18 Ouvi, pois, o sentido da parábola do semeador:
19 Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
19 quando um homem ouve a palavra do Reino e não a entende, o Maligno vem e arranca o que foi semeado no seu coração. Este é aquele que recebeu a semente à beira do caminho.
20 А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
20 O solo pedregoso em que ela caiu é aquele que acolhe com alegria a palavra ouvida,
21 али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
21 mas não tem raízes, é inconstante: sobrevindo uma tribulação ou uma perseguição por causa da palavra, logo encontra uma ocasião de queda.
22 А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
22 O terreno que recebeu a semente entre os espinhos representa aquele que ouviu bem a palavra, mas nele os cuidados do mundo e a sedução das riquezas a sufocam e a tornam infrutuosa.
23 А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
23 A terra boa semeada é aquele que ouve a palavra e a compreende, e produz fruto: cem por um, sessenta por um, trinta por um.
24 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
24 Jesus propôs-lhes outra parábola: O Reino dos céus é semelhante a um homem que tinha semeado boa semente em seu campo.
25 а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
25 Na hora, porém, em que os homens repousavam, veio o seu inimigo, semeou joio no meio do trigo e partiu.
26 А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
26 O trigo cresceu e deu fruto, mas apareceu também o joio.
27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
27 Os servidores do pai de família vieram e disseram-lhe: - Senhor, não semeaste bom trigo em teu campo? Donde vem, pois, o joio?
28 А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
28 Disse-lhes ele: - Foi um inimigo que fez isto! Replicaram-lhe: - Queres que vamos e o arranquemos?
29 А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
29 - Não, disse ele; arrancando o joio, arriscais a tirar também o trigo.
30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
30 Deixai-os crescer juntos até a colheita. No tempo da colheita, direi aos ceifadores: arrancai primeiro o joio e atai-o em feixes para o queimar. Recolhei depois o trigo no meu celeiro.
31 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
31 Em seguida, propôs-lhes outra parábola: O Reino dos céus é comparado a um grão de mostarda que um homem toma e semeia em seu campo.
32 које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
32 É esta a menor de todas as sementes, mas, quando cresce, torna-se um arbusto maior que todas as hortaliças, de sorte que os pássaros vêm aninhar-se em seus ramos.
33 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
33 Disse-lhes, por fim, esta outra parábola. O Reino dos céus é comparado ao fermento que uma mulher toma e mistura em três medidas de farinha e que faz fermentar toda a massa.
34 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
34 Tudo isto disse Jesus à multidão em forma de parábola. De outro modo não lhe falava,
35 Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
35 para que se cumprisse a profecia: Abrirei a boca para ensinar em parábolas; revelarei coisas ocultas desde a criação {Sl 77,2}.
36 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
36 Então despediu a multidão. Em seguida, entrou de novo na casa e seus discípulos agruparam-se ao redor dele para perguntar-lhe: Explica-nos a parábola do joio no campo.
37 А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
37 Jesus respondeu: O que semeia a boa semente é o Filho do Homem.
38 а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
38 O campo é o mundo. A boa semente são os filhos do Reino. O joio são os filhos do Maligno.
39 а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
39 O inimigo, que o semeia, é o demônio. A colheita é o fim do mundo. Os ceifadores são os anjos.
40 Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
40 E assim como se recolhe o joio para jogá-lo no fogo, assim será no fim do mundo.
41 Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
41 O Filho do Homem enviará seus anjos, que retirarão de seu Reino todos os escândalos e todos os que fazem o mal
42 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
42 e os lançarão na fornalha ardente, onde haverá choro e ranger de dentes.
43 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
43 Então, no Reino de seu Pai, os justos resplandecerão como o sol. Aquele que tem ouvidos, ouça.
44 Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
44 O Reino dos céus é também semelhante a um tesouro escondido num campo. Um homem o encontra, mas o esconde de novo. E, cheio de alegria, vai, vende tudo o que tem para comprar aquele campo.
45 Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
45 O Reino dos céus é ainda semelhante a um negociante que procura pérolas preciosas.
46 па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
46 Encontrando uma de grande valor, vai, vende tudo o que possui e a compra.
47 Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
47 O Reino dos céus é semelhante ainda a uma rede que, jogada ao mar, recolhe peixes de toda espécie.
48 која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
48 Quando está repleta, os pescadores puxam-na para a praia, sentam-se e separam nos cestos o que é bom e jogam fora o que não presta.
49 Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
49 Assim será no fim do mundo: os anjos virão separar os maus do meio dos justos
50 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
50 e os arrojarão na fornalha, onde haverá choro e ranger de dentes.
51 Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
51 Compreendestes tudo isto? Sim, Senhor, responderam eles.
52 А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
52 Por isso, todo escriba instruído nas coisas do Reino dos céus é comparado a um pai de família que tira de seu tesouro coisas novas e velhas.
53 И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
53 Após ter exposto as parábolas, Jesus partiu.
54 И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
54 Foi para a sua cidade e ensinava na sinagoga, de modo que todos diziam admirados: Donde lhe vem esta sabedoria e esta força miraculosa?
55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
55 Não é este o filho do carpinteiro? Não é Maria sua mãe? Não são seus irmãos Tiago, José, Simão e Judas?
56 И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
56 E suas irmãs, não vivem todas entre nós? Donde lhe vem, pois, tudo isso?
57 И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
57 E não sabiam o que dizer dele. Disse-lhes, porém, Jesus: É só em sua pátria e em sua família que um profeta é menosprezado.
58 И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
58 E, por causa da falta de confiança deles, operou ali poucos milagres.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Mateus 13, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.