Marcos 4
srp1868 (SRP1868) vs NAA
1 И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1 Jesus começou a ensinar outra vez à beira-mar. E uma numerosa multidão se reuniu em volta dele, de modo que entrou num barco, onde se assentou, afastando-se da praia. E todo o povo estava à beira-mar, na praia.
2 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2 Assim, ensinava-lhes muitas coisas por parábolas e, durante o seu ensino, dizia:
3 Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3 — Escutem! Eis que o semeador saiu a semear.
4 И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4 E, ao semear, uma parte caiu à beira do caminho, e vieram as aves e a comeram.
5 А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5 Outra parte caiu em solo rochoso, onde a terra era pouca, e logo nasceu, visto não ser profunda a terra.
6 А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6 Saindo, porém, o sol, a queimou; e, porque não tinha raiz, secou-se.
7 И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7 Outra parte caiu entre os espinhos; e os espinhos cresceram e a sufocaram, e não deu fruto.
8 И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8 Outra, enfim, caiu em boa terra e deu fruto; a semente brotou, cresceu e produziu a trinta, a sessenta e a cem por um.
9 И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9 E Jesus acrescentou:
10 А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10 Quando Jesus ficou só, os que estavam junto dele com os doze começaram a lhe fazer perguntas a respeito das parábolas.
11 И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11 Jesus disse a eles:
12 да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12 para que, vendo, vejam e não percebam; e, ouvindo, ouçam e não entendam; para que não venham a converter-se e sejam perdoados.
13 И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13 Então Jesus lhes perguntou:
14 Сејач реч сеје.
14 O semeador semeia a palavra.
15 А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15 Estes são os da beira do caminho, onde a palavra é semeada: quando a ouvem, logo Satanás vem e tira a palavra semeada neles.
16 Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16 E estes são os semeados em solo rochoso, os quais, ouvindo a palavra, logo a recebem com alegria.
17 али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17 Mas eles não têm raiz em si mesmos, sendo de pouca duração. Quando chega a angústia ou a perseguição por causa da palavra, logo se escandalizam.
18 А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18 Os outros, os semeados entre os espinhos, são os que ouvem a palavra,
19 али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19 mas as preocupações deste mundo, a fascinação da riqueza e outras ambições aparecem e sufocam a palavra, e ela fica infrutífera.
20 А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20 Os que foram semeados em boa terra são aqueles que ouvem a palavra e a recebem, frutificando a trinta, a sessenta e a cem por um.
21 И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21 Jesus também lhes disse:
22 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22 Porque não há nada oculto, senão para ser manifesto; e nada escondido, senão para ser revelado.
23 Ако има ко уши да чује нека чује.
23 Se alguém tem ouvidos para ouvir, ouça.
24 И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24 Então lhes disse:
25 Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25 Pois ao que tem, mais será dado; e, ao que não tem, até o que tem lhe será tirado.
26 И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26 Jesus disse ainda:
27 и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27 Ele dorme e acorda, de noite e de dia, e a semente germina e cresce, sem que ele saiba como.
28 Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28 A terra por si mesma frutifica: primeiro aparece a planta, depois, a espiga, e, por fim, o grão cheio na espiga.
29 А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29 E, quando o fruto já está maduro, logo manda cortar com a foice, porque chegou a colheita.
30 И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30 Disse mais:
31 Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31 Ele é como um grão de mostarda, que, quando semeado, é a menor de todas as sementes sobre a terra;
32 а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32 mas, uma vez semeada, cresce e se torna maior do que todas as hortaliças; cria ramos tão grandes, que as aves do céu podem se aninhar à sua sombra.
33 И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33 E com muitas parábolas semelhantes Jesus lhes expunha a palavra, conforme podiam compreendê-la.
34 А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34 E sem parábolas não lhes falava; tudo, porém, explicava em particular aos seus próprios discípulos.
35 И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35 Naquele dia, sendo já tarde, Jesus disse aos discípulos:
36 И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36 E eles, despedindo a multidão, o levaram assim como estava, no barco; e outros barcos o seguiam.
37 И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37 Ora, levantou-se grande temporal de vento, e as ondas se arremessavam contra o barco, de modo que o mesmo já estava se enchendo de água.
38 А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38 E Jesus estava na popa, dormindo sobre o travesseiro. Os discípulos o acordaram e lhe disseram: — Mestre, o senhor não se importa que pereçamos?
39 И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39 E ele, despertando, repreendeu o vento e disse ao mar: O vento se aquietou, e tudo ficou bem calmo.
40 И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40 Então Jesus lhes perguntou:
41 И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41 E eles, possuídos de grande temor, diziam uns aos outros: — Quem é este que até o vento e o mar lhe obedecem?
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Marcos 4, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.