1 Није ли човек на војсци на земљи?
2 Као што слуга уздише за сеном
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати?
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане,
6 Дани моји бржи бише од чунка,
7 Опомени се да је мој живот ветар,
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало;
9 Као што се облак разилази и нестаје га,
10 Неће се више вратити кући својој,
11 Зато ја нећу бранити устима својим,
12 Еда ли сам море или кит,
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој,
14 Тада ме страшиш снима
15 Те душа моја воли бити удављена,
16 Додијало ми је; нећу до века живети;
17 Шта је човек да га много цениш
18 Да га походиш свако јутро,
19 Кад ћеш се одвратити од мене
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски?
21 Зашто ми не опростиш грех мој