Lucas 8
Біблія про закарпатцько романо чіб (RMC_ZRB) vs NAA
1 Пало ода Ісус преджялас пало фоврос те пало ґава, і вакєрелас Радишаґоскєро Гійрос пало Краліпе ле Девлескєро. Лега пгіренас дешудуй апостоли,
1 Aconteceu, depois disso, que Jesus andava de cidade em cidade e de aldeia em aldeia, pregando e anunciando o evangelho do Reino de Deus. Iam com ele os doze discípulos,
2 а минґ варесаве ромня, саве есас сасарде ле налаче духендар і насвалібнендар: е Марія, саві есас про нав Магдаліна, андал саві авля аврі ефта дємони,
2 e também algumas mulheres que haviam sido curadas de espíritos malignos e de enfermidades: Maria, chamada Madalena, da qual saíram sete demônios;
3 те Іоанна, ромні Хузаскєрі, саво додикгєлас пало Іродоскєро кгєр, Сусанна і авер бутджяне, саве совґалінелас ленґє пескєра хулаїпнага.
3 Joana, mulher de Cuza, procurador de Herodes; Suzana e muitas outras, as quais, com os seus bens, ajudavam Jesus e os seus discípulos.
4 Андал сако фоврос ко Ісус авенас мануша. Кана кє Лесте іскіндепес бут мануша, Ов розвакєрдя ленґє єкг вакєрібе:
4 Quando uma grande multidão se reuniu e pessoas de todas as cidades vieram até Jesus, ele disse por parábola:
5 — Авля аврі мануш те шіїнен дів. Кана ов шіїнелас, єкг попейля пажо дром і есас тапошіме, і чірікле нєбоскєре хале саворо опре.
5 — Um semeador saiu a semear. E, ao semear, uma parte caiu à beira do caminho, foi pisada, e as aves do céu a comeram.
6 Авер попейля про баруно пгув, а кана авля аврі, шутіля, важ ода кай хібінелас лакє ціндіпе.
6 Outra parte caiu sobre a pedra e, tendo crescido, secou por falta de umidade.
7 Тріто попейля машкар кгандре, а кана кгандре баріле опре, на дине, гой дів те барол.
7 Outra caiu no meio dos espinhos; e os espinhos, ao crescerem com ela, a sufocaram.
8 Минґ авер попейля пре лачі пгув, а, кана баріля аврі, андя плодос про шелвар бутер. Сар када пгендя, Ов додиня: — Кас гін кгана те шунен, мі шунел!
8 Outra, enfim, caiu em boa terra; cresceu e produziu a cem por um. Dizendo isto, Jesus clamou:
9 Сікаде пгучле ле Ісусостар: — Со шай обозначінел када вакєрібе?
9 Então os discípulos de Jesus lhe perguntaram o que significava essa parábola.
10 Ов пгендя: — Туменґє дино те джянен ґарувіпе пало Краліпе ле Девлескєро, а авренґє вакєрелпес андро вакєрібе, гой
10 Jesus respondeu:
11 Шунен, со обозначінел када вакєрібе: дів гіно Девлескєро лав.
11 — Este é o significado da parábola: a semente é a palavra de Deus.
12 Ода, со пейля пажо дром, — гіне одала, саве шунен о лав; а паліш авел о бинґ і човрел о лав андал ленґєро їло, гой оне те на патян і те на авен ратиме.
12 Os que estão à beira do caminho são os que a ouviram; depois vem o diabo e tira-lhes a palavra do coração, para não acontecer que, crendo, sejam salvos.
13 Дів, саво пейля про бара, — ода одала, саве шунен і ле радишаґога прелен о лав, та нане лен кореньос. Варесаві овра оне патян, а кана пробаліненпес аврі, акор отперен.
13 Os que estão sobre a pedra são os que, ouvindo a palavra, a recebem com alegria. Estes não têm raiz, creem apenas por algum tempo e, na hora da provação, se desviam.
14 Дів, саво пейля андро кгандре, — ода одала, саве шунде о лав, та сакодівесескєре заботи, барваліпе і тєлоскєрі жадоба тасавен о лав, і важ ода ленґєро плодос на добарол.
14 A parte que caiu entre espinhos, estes são os que ouviram e, no decorrer dos dias, foram sufocados com as preocupações, as riquezas e os prazeres desta vida; os seus frutos não chegam a amadurecer.
15 А дів, саво пейля андре лачі пгув, — ода одала, саве шунен о лав, лікєрен лес андро жувжо лачо їло, і тийріпнага оне анен плодос.
15 A parte que caiu na terra boa, estes são os que, tendo ouvido de bom e reto coração, retêm a palavra; estes frutificam com perseverança.
16 Ніко залабарді лампа на тговел толо дийньос вай толо тган, а тговел ла опре, гой одала, саве авена андре, те дикгєн о шветлос.
16 — Ninguém, depois de acender uma lamparina, a cobre com um vaso ou a põe debaixo de uma cama; pelo contrário, coloca-a num lugar em que ilumina bem, a fim de que os que entram vejam a luz.
17 Бо нане ніч ґарудо, гой паліш те на увлялас пгутердо аврі, а ода, со запганло, гой те на доджянляласпес і на авлялас аврі, бо те авка ейла пгутердо аврі.
17 Não há nada oculto que não venha a ser manifesto, nem escondido que não venha a ser conhecido e revelado.
18 Меркінен, сар тумен шунен; кас е гін, одалескє доделапес, а кас нане, одалестар одлелапес минґ те ода, со ов думінел, гой кє лесте гін.
18 Portanto, vejam como vocês ouvem. Porque ao que tiver, mais será dado; e ao que não tiver, até aquilo que julga ter lhe será tirado.
19 Авля ко Ісус Лескєрі дай те лескєре пграла, і на бійріненас те подджян кє Лесте, важ ода кай паж Лесте есас бут мануша.
19 A mãe e os irmãos de Jesus chegaram até onde ele estava, mas não podiam aproximar-se por causa da multidão.
20 Мануша дине Лескє те джянен: — Овкєс Тийрі дай те о пграла тердьон аврі і камен Тут те дикгєн.
20 E lhe comunicaram: — A sua mãe e os seus irmãos estão lá fora e querem vê-lo.
21 Акор Ов ленґє отпгендя: — Мійрі дай те Мійре пграла — ода одала, саве шунен і долікєрен Девлескєро лав.
21 Jesus, porém, lhes respondeu:
22 Андре єкг дівес Ов заґейля Пескєре сікаденца андре шіфа і пгендя ленґє: — Преландювага пре дуйто сийра панєскє. Оне кєздинде те преландьон.
22 Aconteceu que, num daqueles dias, Jesus entrou num barco em companhia dos seus discípulos e lhes disse: E partiram.
23 Адик оне ландьонас, Ісус засувтя. Акор про пані ваздняпес іґєн барі барвал, і пані кєздиндя те зачорен ленґєрі шіфа, авка со оне ачіле андре барі біда.
23 Enquanto navegavam, ele adormeceu. E sobreveio uma tempestade de vento no lago, e eles corriam perigo.
24 Сікаде подґейле, уштаде ле Ісус і пгенде Лескє: — Танітов, Танітов! Мерас! Ов ушіля опре і диня аврі ле барвалякє те ле панєскє те преачен. Оне преачіле, і ачіля ціхонес.
24 Chegando-se a Jesus, os discípulos o despertaram, dizendo: — Mestre, Mestre, estamos perecendo! Levantando-se, Jesus repreendeu o vento e a fúria da água. Tudo cessou e ficou bem calmo.
25 Ісус пгендя ленґє: — Кай тумаро патябен? Оне ле дарага чудаліндепес і вакєренас єкг аврескє: — Та ко Ов гіно Айсо, со ле панєскє те ле барвалякє дел аврі, а оне шунен Лес?
25 Então Jesus lhes perguntou: Eles, possuídos de temor e admiração, diziam uns aos outros: — Quem é este que até manda nos ventos e nas ondas, e lhe obedecem?
26 Ісус те Лескєре сікаде преланділе кє пгув Герасінсько, кай гіні некі Галілєякє.
26 Então rumaram para a terra dos gerasenos, que fica de frente para a Galileia.
27 Кана Ісус авля про брегос, некі Лескє авля єкг мануш андало ода фоврос, саво есас бут берша мучіме дємоненца. Ов іма чірла на гординелас голмі і джівелас на андро кгєр, а андро гробніці.
27 Logo que Jesus desembarcou, veio da cidade ao seu encontro um homem possuído de demônios que, havia muito, não se vestia, nem habitava em casa alguma, porém vivia nos túmulos.
28 Кана ов дикгля ле Ісус, пейля анґлал Лесте і зорале ганґога завріскіндя: — Со Тукє кампел мандар, Ісус, о Ча ле Девлескєро Майопрунескєрес? Манґав Тут, на мучін ман!
28 Quando ele viu Jesus, prostrou-se diante dele, dizendo com voz forte: — O que você quer comigo, Jesus, Filho do Deus Altíssimo? Peço-lhe que não me atormente.
29 Важ ода Ісус диня аврі нажувже духоскє, мі джял аврі андал ода мануш. Дємон буталік мучінелас лес. Одалескє манушескє іспганденас ле ланценца о васта те о піндре, і меркіненас пре лесте. Та ов чінґєрелас о ланці, і дємон традкєрелас лес пало біманушенґєре тгана.
29 Porque Jesus havia ordenado ao espírito imundo que saísse do homem, pois muitas vezes se havia apoderado dele. E, embora procurassem conservá-lo preso com cadeias e correntes, despedaçava tudo e era impelido pelo demônio para o deserto.
30 Ісус лестар пгучля: — Сар тукє нав? Ов Лескє пгендя: — Лєґіон! Важ ода кай бут дємони заґейле андре лесте.
30 Jesus perguntou a ele: Ele respondeu: — Legião. Isto porque muitos demônios tinham entrado nele.
31 Оне кєздинде Лес те манґєн, гой Ов те на традел лен андре бездна.
31 Estes pediram a Jesus que não os mandasse para o abismo.
32 Надур про брегос пасіненаспес бут баліча. Дємони манґєнас ле Ісус, гой Ов те домукєл ленґє те заджян андро баліча. Ов домукля ленґє.
32 Ora, uma grande manada de porcos estava pastando ali no monte. E os demônios pediram a Jesus que os deixasse entrar naqueles porcos. E Jesus o permitiu.
33 Акор дємони авле аврі ле манушестар і заґейле ко баліча. Акор одала бале чідепес тейле пало баро брегос андро пані і ташліле.
33 Tendo os demônios saído do homem, entraram nos porcos, e a manada precipitou-se despenhadeiro abaixo, para dentro do lago, e se afogou.
34 Сар дикгле пастера, со обачіляпес, денашле і розвакєрде саворо андро фоврос те пало ґава.
34 Vendo o que tinha acontecido, os que tratavam dos porcos fugiram e foram anunciá-lo na cidade e pelos campos.
35 Авле о мануша, гой те дикгєн, со одя обачіляпес. Оне подавле ко Ісус і аракгле ле манушес, андал саво авле аврі о дємони, саво бешелас ле Ісусоскє пажо піндре, урадо і сасардя ґовдяга, і лен обхундя дар.
35 Então o povo saiu para ver o que tinha acontecido. Aproximando-se de Jesus, encontraram o homem de quem tinham saído os demônios, vestido, em perfeito juízo, sentado aos pés de Jesus; e temeram.
36 А одала, саве дикгле ода, со пес обачіля, розвакєрде ленґє, сар есас сасардо захундо дємонога.
36 E algumas pessoas que tinham presenciado os fatos contaram-lhes também como o endemoniado tinha sido salvo.
37 Саворо нийпос герасінсько манґєлас ле Ісус, гой Ов мі джял гет лендар, важ ода кай барі дар авля пре ленде. Акор Ов бешля андре шіфа і вісаліля пале.
37 Todo o povo da terra dos gerasenos pediu a Jesus que se retirasse, pois ficaram com muito medo. E Jesus, entrando de novo no barco, voltou.
38 Мануш, андал саво ґейле аврі дємони, манґєлас ле Ісус, гой мі лел лес Пега. Та Ісус одмукля лес і пгендя:
38 O homem de quem tinham saído os demônios lhe pediu que o deixasse estar com ele. Jesus, porém, o despediu, dizendo:
39 — Вісар тут пале ко тийро кгєр і розвакєр, со кєрдя прекал туте о Дейл. Ов ґейля і вакєрелас пал цейло фоврос, со кєрдя лескє Ісус.
39 — Volte para a sua casa e conte tudo o que Deus fez por você. Então ele foi, proclamando por toda a cidade o que Jesus lhe tinha feito.
40 Кана Ісус вісаліля кє Галілєя, о нийпос палікєренас Лескє, бо саворе ужаренас пре Лесте.
40 Quando Jesus voltou, a multidão o recebeu com alegria, porque todos o estavam esperando.
41 Акор авля єкг мануш про нав Іаір. Ов есас єкг баредер пре сінаґоґа. Ов пейля про коча анґлал Ісус і манґєлас Лес те заджян кє лесте андро кгєр.
41 Eis que veio um homem chamado Jairo, que era chefe da sinagoga, e, prostrando-se aos pés de Jesus, suplicou-lhe que fosse até a sua casa.
42 Кє лесте есас чак єкг оди чайорі, варекай дешудуй бершескєрі, і ой мерелас. Ісус джялас одя, і нийпос кікіделас Лес.
42 Pois tinha uma filha única de uns doze anos, que estava morrendo. Enquanto Jesus caminhava, as multidões o apertavam.
43 Оде есас єкг ромні, кє саві іма дешудуй берш чулялас рат. Ой розкєрдя про доктора саворо, со ла есас, та те авка ніко на бійрінелас ла те сасарен.
43 Certa mulher que, havia doze anos, vinha sofrendo de uma hemorragia e que havia gastado todos os seus bens com os médicos, sem que ninguém a pudesse curar,
44 Ой подґейля ко Ісус палал і хундяпес ко аґор Лескєре голмендар, і єкгваресте рат преачіля латар те чулян.
44 veio por trás de Jesus e tocou na borda da capa dele. E logo a hemorragia dela estancou.
45 Ісус пгендя: — Ко дохундяпес кє Манде? Кана ніко на прінджяреласпес, Петро пгендя: — Танітов! О нийпос обтерділе і кікіден Тут саворе сийрендар.
45 Mas Jesus perguntou: Como todos negassem, Pedro disse: — Mestre, é a multidão que o rodeia e aperta!
46 Ісус пгендя: — Вареко хундяпес кє Манде, бо Ме шундьом, сар зор авля Мандар аврі.
46 Mas Jesus insistiu:
47 Кана ромні дикгля, со ой на бійрінелпес те ґарувен, акор бара дарага подґейля, пейля анґлал Ісус і розвакєрдя Лескє анґлал саворо нийпос, соске дохундяпес кє Лесте і сар єкгваресте есас сасарді.
47 A mulher, vendo que não podia passar despercebida, aproximou-se trêmula e, prostrando-se diante de Jesus, declarou, à vista de todo o povo, o motivo por que havia tocado nele e como imediatamente tinha sido curada.
48 Акор Ов лакє пгендя: — Чайоріє, патябе тийро ратиндя тут! Джя ле мірога.
48 Então Jesus lhe disse:
49 Кана Ісус минґ вакєрелас, авля о мануш андало кгєр, саво есас єкг пгуредер пре сінаґоґа, і пгендя лескє: — Чайорі тийрі мувля. Бутер на чалав ле Танітов.
49 Enquanto Jesus ainda falava, veio uma pessoa da casa do chefe da sinagoga, dizendo: — A sua filha já morreu; não incomode mais o Mestre.
50 Кана Ісус шундя, акор пгендя Іаіроскє: — На дара, чак патя, і ой сасарелапес аврі.
50 Mas Jesus, ouvindo isto, lhe disse:
51 Кана авля андро кгєр, на домукля нікас те заджян Пега. А Лега есас чак о Петро, Яков, те Іоанн і ле чайоракєро дад те е дай.
51 Tendo chegado à casa, Jesus não permitiu que ninguém entrasse com ele, a não ser Pedro, João e Tiago, além do pai e da mãe da menina.
52 Саворе іґєн ровенас, і барі жаля пал лате есас. Та Ісус пгендя: — На ровен! Ой на мувля, а совел.
52 E todos choravam e a pranteavam. Mas Jesus disse:
53 Акор саворе кєздинде те асанпес Лестар, бо оне джяненас, со ой мувля.
53 E riam-se dele, porque sabiam que ela estava morta.
54 А Ов іля ла пало васт те пгендя лакє: — Чайоріє, уші!
54 Mas Jesus, tomando-a pela mão, disse em voz alta:
55 І вісаліля лакєро духос андре лате, і ой єкгваресте ушіля. Ісус пгендя, гой мі ден лакє те хан.
55 Voltou-lhe o espírito, ela imediatamente se levantou, e Jesus mandou que lhe dessem de comer.
56 Радишаґостар о дад те е дай на джяненас, со те пгенен. Та Ісус диня аврі ленґє, гой нікаскє те на вакєрен пало ода, со пес обачіля.
56 Seus pais ficaram maravilhados, mas ele lhes advertiu que a ninguém contassem o que havia acontecido.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 8, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.