João 6
srp1868 (SRP1868) vs VC
1 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1 Depois disso, atravessou Jesus o lago da Galiléia {que é o de Tiberíades.}
2 И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2 Seguia-o uma grande multidão, porque via os milagres que fazia em beneficio dos enfermos.
3 А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3 Jesus subiu a um monte e ali se sentou com seus discípulos.
4 А беше близу пасха, празник јеврејски.
4 Aproximava-se a Páscoa, festa dos judeus.
5 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5 Jesus levantou os olhos sobre aquela grande multidão que vinha ter com ele e disse a Filipe: Onde compraremos pão para que todos estes tenham o que comer?
6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6 Falava assim para o experimentar, pois bem sabia o que havia de fazer.
7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7 Filipe respondeu-lhe: Duzentos denários de pão não lhes bastam, para que cada um receba um pedaço.
8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8 Um dos seus discípulos, chamado André, irmão de Simão Pedro, disse-lhe:
9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9 Está aqui um menino que tem cinco pães de cevada e dois peixes... mas que é isto para tanta gente?
10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10 Disse Jesus: Fazei-os assentar. Ora, havia naquele lugar muita relva. Sentaram-se aqueles homens em número de uns cinco mil.
11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11 Jesus tomou os pães e rendeu graças. Em seguida, distribuiu-os às pessoas que estavam sentadas, e igualmente dos peixes lhes deu quanto queriam.
12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12 Estando eles saciados, disse aos discípulos: Recolhei os pedaços que sobraram, para que nada se perca.
13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13 Eles os recolheram e, dos pedaços dos cinco pães de cevada que sobraram, encheram doze cestos.
14 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14 À vista desse milagre de Jesus, aquela gente dizia: Este é verdadeiramente o profeta que há de vir ao mundo.
15 А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15 Jesus, percebendo que queriam arrebatá-lo e fazê-lo rei, tornou a retirar-se sozinho para o monte.
16 А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16 Chegada a tarde, os seus discípulos desceram à margem do lago.
17 и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17 Subindo a uma barca, atravessaram o lago rumo a Cafarnaum. Era já escuro, e Jesus ainda não se tinha reunido a eles.
18 А море се подизаше од великог ветра.
18 O mar, entretanto, se agitava, porque soprava um vento rijo.
19 Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19 Tendo eles remado uns vinte e cinco ou trinta estádios, viram Jesus que se aproximava da barca, andando sobre as águas, e ficaram atemorizados.
20 А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20 Mas ele lhes disse: Sou eu, não temais.
21 Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21 Quiseram recebê-lo na barca, mas pouco depois a barca chegou ao seu destino.
22 Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22 No dia seguinte, a multidão que tinha ficado do outro lado do mar percebeu que Jesus não tinha subido com seus discípulos na única barca que lá estava, mas que eles tinham partido sozinhos.
23 а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23 Nesse meio tempo, outras barcas chegaram de Tiberíades, perto do lugar onde tinham comido o pão, depois de o Senhor ter dado graças.
24 кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24 E, reparando a multidão que nem Jesus nem os seus discípulos estavam ali, entrou nas barcas e foi até Cafarnaum à sua procura.
25 И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25 Encontrando-o na outra margem do lago, perguntaram-lhe: Mestre, quando chegaste aqui?
26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26 Respondeu-lhes Jesus: Em verdade, em verdade vos digo: buscais-me, não porque vistes os milagres, mas porque comestes dos pães e ficastes fartos.
27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27 Trabalhai, não pela comida que perece, mas pela que dura até a vida eterna, que o Filho do Homem vos dará. Pois nele Deus Pai imprimiu o seu sinal.
28 А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28 Perguntaram-lhe: Que faremos para praticar as obras de Deus?
29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29 Respondeu-lhes Jesus: A obra de Deus é esta: que creiais naquele que ele enviou.
30 А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30 Perguntaram eles: Que milagre fazes tu, para que o vejamos e creiamos em ti? Qual é a tua obra?
31 Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31 Nossos pais comeram o maná no deserto, segundo o que está escrito: Deu-lhes de comer o pão vindo do céu {Sl 77,24}.
32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32 Jesus respondeu-lhes: Em verdade, em verdade vos digo: Moisés não vos deu o pão do céu, mas o meu Pai é quem vos dá o verdadeiro pão do céu;
33 јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33 porque o pão de Deus é o pão que desce do céu e dá vida ao mundo.
34 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34 Disseram-lhe: Senhor, dá-nos sempre deste pão!
35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35 Jesus replicou: Eu sou o pão da vida: aquele que vem a mim não terá fome, e aquele que crê em mim jamais terá sede.
36 Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36 Mas já vos disse: Vós me vedes e não credes...
37 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37 Todo aquele que o Pai me dá virá a mim, e o que vem a mim não o lançarei fora.
38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38 Pois desci do céu não para fazer a minha vontade, mas a vontade daquele que me enviou.
39 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39 Ora, esta é a vontade daquele que me enviou: que eu não deixe perecer nenhum daqueles que me deu, mas que os ressuscite no último dia.
40 А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40 Esta é a vontade de meu Pai: que todo aquele que vê o Filho e nele crê, tenha a vida eterna; e eu o ressuscitarei no último dia.
41 Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41 Murmuravam então dele os judeus, porque dissera: Eu sou o pão que desceu do céu.
42 И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42 E perguntavam: Porventura não é ele Jesus, o filho de José, cujo pai e mãe conhecemos? Como, pois, diz ele: Desci do céu?
43 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43 Respondeu-lhes Jesus: Não murmureis entre vós.
44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44 Ninguém pode vir a mim se o Pai, que me enviou, não o atrair; e eu hei de ressuscitá-lo no último dia.
45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45 Está escrito nos profetas: Todos serão ensinados por Deus {Is 54,13}. Assim, todo aquele que ouviu o Pai e foi por ele instruído vem a mim.
46 Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46 Não que alguém tenha visto o Pai, pois só aquele que vem de Deus, esse é que viu o Pai.
47 Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47 Em verdade, em verdade vos digo: quem crê em mim tem a vida eterna.
48 Ја сам Хлеб живота.
48 Eu sou o pão da vida.
49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49 Vossos pais, no deserto, comeram o maná e morreram.
50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50 Este é o pão que desceu do céu, para que não morra todo aquele que dele comer.
51 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51 Eu sou o pão vivo que desceu do céu. Quem comer deste pão viverá eternamente. E o pão, que eu hei de dar, é a minha carne para a salvação do mundo.
52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52 A essas palavras, os judeus começaram a discutir, dizendo: Como pode este homem dar-nos de comer a sua carne?
53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53 Então Jesus lhes disse: Em verdade, em verdade vos digo: se não comerdes a carne do Filho do Homem, e não beberdes o seu sangue, não tereis a vida em vós mesmos.
54 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54 Quem come a minha carne e bebe o meu sangue tem a vida eterna; e eu o ressuscitarei no último dia.
55 Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55 Pois a minha carne é verdadeiramente uma comida e o meu sangue, verdadeiramente uma bebida.
56 Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56 Quem come a minha carne e bebe o meu sangue permanece em mim e eu nele.
57 Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57 Assim como o Pai que me enviou vive, e eu vivo pelo Pai, assim também aquele que comer a minha carne viverá por mim.
58 Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58 Este é o pão que desceu do céu. Não como o maná que vossos pais comeram e morreram. Quem come deste pão viverá eternamente.
59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59 Tal foi o ensinamento de Jesus na sinagoga de Cafarnaum.
60 Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60 Muitos dos seus discípulos, ouvindo-o, disseram: Isto é muito duro! Quem o pode admitir?
61 А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61 Sabendo Jesus que os discípulos murmuravam por isso, perguntou-lhes: Isso vos escandaliza?
62 А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62 Que será, quando virdes subir o Filho do Homem para onde ele estava antes?...
63 Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63 O espírito é que vivifica, a carne de nada serve. As palavras que vos tenho dito são espírito e vida.
64 Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64 Mas há alguns entre vós que não crêem... Pois desde o princípio Jesus sabia quais eram os que não criam e quem o havia de trair.
65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65 Ele prosseguiu: Por isso vos disse: Ninguém pode vir a mim, se por meu Pai não lho for concedido.
66 Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66 Desde então, muitos dos seus discípulos se retiraram e já não andavam com ele.
67 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67 Então Jesus perguntou aos Doze: Quereis vós também retirar-vos?
68 Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68 Respondeu-lhe Simão Pedro: Senhor, a quem iríamos nós? Tu tens as palavras da vida eterna.
69 И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69 E nós cremos e sabemos que tu és o Santo de Deus!
70 Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70 Jesus acrescentou: Não vos escolhi eu todos os doze? Contudo, um de vós é um demônio!...
71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71 Ele se referia a Judas, filho de Simão Iscariotes, porque era quem o havia de entregar não obstante ser um dos Doze.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar João 6, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.