João 6
srp1868 (SRP1868) vs ARC
1 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1 Depois disso, partiu Jesus para o outro lado do mar da Galileia, que é o de Tiberíades.
2 И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2 E grande multidão o seguia, porque via os sinais que operava sobre os enfermos.
3 А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3 E Jesus subiu ao monte e assentou-se ali com os seus discípulos.
4 А беше близу пасха, празник јеврејски.
4 E a Páscoa, a festa dos judeus, estava próxima.
5 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5 Então, Jesus, levantando os olhos e vendo que uma grande multidão vinha ter com ele, disse a Filipe: Onde compraremos pão, para estes comerem?
6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6 Mas dizia isso para o experimentar; porque ele bem sabia o que havia de fazer.
7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7 Filipe respondeu-lhe: Duzentos dinheiros de pão não lhes bastarão, para que cada um deles tome um pouco.
8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8 E um dos seus discípulos, André, irmão de Simão Pedro, disse-lhe:
9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9 Está aqui um rapaz que tem cinco pães de cevada e dois peixinhos; mas que é isso para tantos?
10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10 E disse Jesus: Mandai assentar os homens. E havia muita relva naquele lugar. Assentaram-se, pois, os homens em número de quase cinco mil.
11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11 E Jesus tomou os pães e, havendo dado graças, repartiu-os pelos discípulos, e os discípulos, pelos que estavam assentados; e igualmente também os peixes, quanto eles queriam.
12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12 E, quando estavam saciados, disse aos seus discípulos: Recolhei os pedaços que sobejaram, para que nada se perca.
13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13 Recolheram-nos, pois, e encheram doze cestos de pedaços dos cinco pães de cevada, que sobejaram aos que haviam comido.
14 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14 Vendo, pois, aqueles homens o milagre que Jesus tinha feito, diziam: Este é, verdadeiramente, o profeta que devia vir ao mundo.
15 А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15 Sabendo, pois, Jesus que haviam de vir arrebatá-lo, para o fazerem rei, tornou a retirar-se, ele só, para o monte.
16 А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16 E, quando veio a tarde, os seus discípulos desceram para o mar.
17 и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17 E, entrando no barco, passaram o mar em direção a Cafarnaum; e era já escuro, e ainda Jesus não tinha chegado perto deles.
18 А море се подизаше од великог ветра.
18 E o mar se levantou, porque um grande vento assoprava.
19 Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19 E, tendo navegado uns vinte e cinco ou trinta estádios, viram Jesus andando sobre o mar e aproximando-se do barco, e temeram.
20 А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20 Porém ele lhes disse: Sou eu; não temais.
21 Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21 Então, eles, de boa mente, o receberam no barco; e logo o barco chegou à terra para onde iam.
22 Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22 No dia seguinte, a multidão que estava do outro lado do mar, vendo que não havia ali mais do que um barquinho e que Jesus não entrara com seus discípulos naquele barquinho, mas que os seus discípulos tinham ido sós
23 а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23 (contudo, outros barquinhos tinham chegado de Tiberíades, perto do lugar onde comeram o pão, havendo o Senhor dado graças);
24 кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24 vendo, pois, a multidão que Jesus não estava ali, nem os seus discípulos, entraram eles também nos barcos e foram a Cafarnaum, em busca de Jesus.
25 И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25 E, achando-o no outro lado do mar, disseram-lhe: Rabi, quando chegaste aqui?
26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26 Jesus respondeu e disse-lhes: Na verdade, na verdade vos digo que me buscais não pelos sinais que vistes, mas porque comestes do pão e vos saciastes.
27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27 Trabalhai não pela comida que perece, mas pela comida que permanece para a vida eterna, a qual o Filho do Homem vos dará, porque a este o Pai, Deus, o selou.
28 А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28 Disseram-lhe, pois: Que faremos para executarmos as obras de Deus?
29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29 Jesus respondeu e disse-lhes: A obra de Deus é esta: que creiais naquele que ele enviou.
30 А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30 Disseram-lhe, pois: Que sinal, pois, fazes tu, para que o vejamos, e creiamos em ti? Que operas tu?
31 Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31 Nossos pais comeram o maná no deserto, como está escrito: Deu-lhes a comer o pão do céu.
32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32 Disse-lhes, pois, Jesus: Na verdade, na verdade vos digo que Moisés não vos deu o pão do céu, mas meu Pai vos dá o verdadeiro pão do céu.
33 јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33 Porque o pão de Deus é aquele que desce do céu e dá vida ao mundo.
34 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34 Disseram-lhe, pois: Senhor, dá-nos sempre desse pão.
35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35 E Jesus lhes disse: Eu sou o pão da vida; aquele que vem a mim não terá fome; e quem crê em mim nunca terá sede.
36 Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36 Mas vos disse que também vós me vistes e, contudo, não credes.
37 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37 Tudo o que o Pai me dá virá a mim; e o que vem a mim de maneira nenhuma o lançarei fora.
38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38 Porque eu desci do céu não para fazer a minha vontade, mas a vontade daquele que me enviou.
39 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39 E a vontade do Pai, que me enviou, é esta: que nenhum de todos aqueles que me deu se perca, mas que o ressuscite no último Dia.
40 А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40 Porquanto a vontade daquele que me enviou é esta: que todo aquele que vê o Filho e crê nele tenha a vida eterna; e eu o ressuscitarei no último Dia.
41 Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41 Murmuravam, pois, dele os judeus, porque dissera: Eu sou o pão que desceu do céu.
42 И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42 E diziam: Não é este Jesus, o filho de José, cujo pai e mãe nós conhecemos? Como, pois, diz ele: Desci do céu?
43 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43 Respondeu, pois, Jesus e disse-lhes: Não murmureis entre vós.
44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44 Ninguém pode vir a mim, se o Pai, que me enviou, o não trouxer; e eu o ressuscitarei no último Dia.
45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45 Está escrito nos profetas: E serão todos ensinados por Deus. Portanto, todo aquele que do Pai ouviu e aprendeu vem a mim.
46 Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46 Não que alguém visse ao Pai, a não ser aquele que é de Deus; este tem visto ao Pai.
47 Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47 Na verdade, na verdade vos digo que aquele que crê em mim tem a vida eterna.
48 Ја сам Хлеб живота.
48 Eu sou o pão da vida.
49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49 Vossos pais comeram o maná no deserto e morreram.
50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50 Este é o pão que desce do céu, para que o que dele comer não morra.
51 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51 Eu sou o pão vivo que desceu do céu; se alguém comer desse pão, viverá para sempre; e o pão que eu der é a minha carne, que eu darei pela vida do mundo.
52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52 Disputavam, pois, os judeus entre si, dizendo: Como nos pode dar este a sua carne a comer?
53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53 Jesus, pois, lhes disse: Na verdade, na verdade vos digo que, se não comerdes a carne do Filho do Homem e
54 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54 Quem come a minha carne e bebe o meu sangue tem a vida eterna, e eu o ressuscitarei no último Dia.
55 Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55 Porque a minha carne verdadeiramente é comida, e o meu sangue verdadeiramente é bebida.
56 Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56 Quem come a minha carne e bebe o meu sangue permanece em mim, e eu, nele.
57 Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57 Assim como o Pai, que vive, me enviou, e eu vivo pelo Pai, assim quem de mim se alimenta também viverá por mim.
58 Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58 Este é o pão que desceu do céu; não é o caso de vossos pais, que comeram o maná e morreram; quem comer este pão viverá para sempre.
59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59 Ele disse essas coisas na sinagoga, ensinando em Cafarnaum.
60 Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60 Muitos, pois, dos seus discípulos, ouvindo isso, disseram: Duro é este discurso; quem o pode ouvir?
61 А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61 Sabendo, pois, Jesus em si mesmo que os seus discípulos murmuravam a respeito disso, disse-lhes: Isto vos escandaliza?
62 А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62 — ausente —
63 Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63 O espírito é o que vivifica, a carne para nada aproveita; as palavras que eu vos disse são espírito e vida.
64 Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64 Mas há alguns de vós que não creem. Porque bem sabia Jesus, desde o princípio, quem eram os que não criam e quem era o que o havia de entregar.
65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65 E dizia: Por isso, eu vos disse que ninguém pode vir a mim, se por meu Pai lhe não for concedido.
66 Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66 Desde então, muitos dos seus discípulos tornaram para trás e já não andavam com ele.
67 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67 Então, disse Jesus aos doze: Quereis vós também retirar-vos?
68 Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68 Respondeu-lhe, pois, Simão Pedro: Senhor, para quem iremos nós? Tu tens as palavras da vida eterna,
69 И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69 e nós temos crido e conhecido que tu és o Cristo, o Filho de Deus.
70 Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70 Respondeu-lhe Jesus: Não vos escolhi a vós os doze? E um de vós é um diabo.
71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71 E isso dizia ele de Judas Iscariotes, filho de Simão, porque este o havia de entregar, sendo um dos doze.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar João 6, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.