João 5

srp1868 (SRP1868) vs NAA

Sair da comparação
NAA Nova Almeida Atualizada 2017
1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1 Passadas essas coisas, havia uma festa dos judeus, e Jesus foi para Jerusalém.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2 Existe ali, junto ao Portão das Ovelhas, um tanque, chamado em hebraico Betesda, o qual tem cinco pórticos.
3 у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3 Nestes jazia uma multidão de enfermos, cegos, coxos, paralíticos
4 јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
4 [esperando que a água se movesse. Porque um anjo descia de tempos em tempos, agitando-a; e o primeiro a entrar no tanque, uma vez agitada a água, sarava de qualquer doença que tivesse].
5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5 Estava ali um homem enfermo havia trinta e oito anos.
6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6 Jesus, vendo-o deitado e sabendo que estava assim havia muito tempo, perguntou:
7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7 O enfermo respondeu: — Senhor, não tenho ninguém que me ponha no tanque, quando a água é agitada. Quando tento entrar, outro enfermo chega antes de mim.
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8 Então Jesus lhe disse:
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше.
9 Imediatamente o homem se viu curado e, pegando o leito, começou a andar. E aquele dia era sábado.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10 Por isso, os judeus disseram ao que tinha sido curado: — É sábado, e neste dia você não tem permissão para carregar o seu leito.
11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11 Ao que ele lhes respondeu: — O mesmo que me curou me disse: “Pegue o seu leito e ande.”
12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12 Perguntaram-lhe: — Quem é o homem que disse a você: “Pegue o seu leito e ande”?
13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13 Aquele que tinha sido curado não soube responder, porque Jesus tinha se retirado, por haver muita gente naquele lugar.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14 Mais tarde, Jesus o encontrou no templo e lhe disse:
15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15 O homem se retirou e disse aos judeus que tinha sido Jesus quem o havia curado.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16 E por isso os judeus perseguiam Jesus, porque fazia essas coisas no sábado.
17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17 Mas Jesus lhes disse:
18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18 Por isso, os judeus cada vez mais queriam matá-lo, porque além de desrespeitar o sábado, também dizia que Deus era seu próprio Pai, fazendo-se igual a Deus.
19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19 Então Jesus lhes disse:
20 јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20 Porque o Pai ama o Filho e lhe mostra tudo o que faz; e maiores obras do que estas lhe mostrará, para que vocês fiquem maravilhados.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21 Pois assim como o Pai ressuscita e vivifica os mortos, assim também o Filho vivifica aqueles a quem quer.
22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22 E o Pai não julga ninguém, mas confiou todo julgamento ao Filho,
23 да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23 para que todos honrem o Filho assim como honram o Pai. Quem não honra o Filho não honra o Pai que o enviou.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24 — Em verdade, em verdade lhes digo: quem ouve a minha palavra e crê naquele que me enviou tem a vida eterna, não entra em juízo, mas passou da morte para a vida.
25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25 Em verdade, em verdade lhes digo que vem a hora — e já chegou — em que os mortos ouvirão a voz do Filho de Deus; e os que a ouvirem viverão.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26 Porque assim como o Pai tem vida em si mesmo, também concedeu ao Filho ter vida em si mesmo.
27 и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27 E lhe deu autoridade para julgar, porque é o Filho do Homem.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28 Não fiquem maravilhados com isso, porque vem a hora em que todos os que se acham nos túmulos ouvirão a voz dele e sairão:
29 и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29 os que tiverem feito o bem, para a ressurreição da vida; e os que tiverem praticado o mal, para a ressurreição do juízo.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30 — Eu nada posso fazer por mim mesmo; assim como ouço, julgo. O meu juízo é justo, porque não procuro a minha própria vontade, e sim a daquele que me enviou.
31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31 Se eu dou testemunho a respeito de mim mesmo, o meu testemunho não é verdadeiro.
32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32 Outro é o que dá testemunho a respeito de mim, e sei que o testemunho que ele dá a respeito de mim é verdadeiro.
33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33 Vocês mandaram mensageiros a João, e ele deu testemunho da verdade.
34 а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34 Eu, porém, não recebo testemunho humano, mas digo essas coisas para que vocês sejam salvos.
35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35 — João era a lâmpada que estava acesa e iluminava, e, por algum tempo, vocês quiseram se alegrar com a sua luz.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36 Mas eu tenho maior testemunho que o de João; porque as obras que o Pai me confiou para que eu as realizasse, essas que eu faço testemunham a meu respeito de que o Pai me enviou.
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37 O Pai, que me enviou, esse mesmo é que tem dado testemunho de mim. Vocês nunca ouviram a voz dele, nem viram a sua forma.
38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38 Também não têm a palavra dele permanente em vocês, porque não creem naquele a quem ele enviou.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39 Vocês examinam as Escrituras, porque julgam ter nelas a vida eterna, e são elas mesmas que testificam de mim.
40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
40 Contudo, vocês não querem vir a mim para ter vida.
41 Ја не примам славе од људи.
41 Eu não aceito glória que vem de pessoas;
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42 sei, entretanto, que vocês não têm o amor de Deus em vocês.
43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43 Eu vim em nome de meu Pai, e vocês não me recebem; se outro vier em seu próprio nome, vocês certamente o receberão.
44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44 Como podem crer, vocês que aceitam glória uns dos outros e não procuram a glória que vem do Deus único?
45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45 Não pensem que eu os acusarei diante do Pai; quem acusa vocês é Moisés, em quem puseram a sua esperança.
46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46 Porque, se vocês, de fato, cressem em Moisés, também creriam em mim; pois ele escreveu a meu respeito.
47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47 Se, porém, não creem nos escritos dele, como crerão nas minhas palavras?

Ler em outra tradução

Comparar com outra

Estude este capítulo no WhatsApp

Peça à IA da Bíblia Fala para explicar João 5, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.