João 5
srp1868 (SRP1868) vs ARA
1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1 Passadas estas coisas, havia uma festa dos judeus, e Jesus subiu para Jerusalém.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2 Ora, existe ali, junto à Porta das Ovelhas, um tanque, chamado em hebraico Betesda, o qual tem cinco pavilhões.
3 у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3 Nestes, jazia uma multidão de enfermos, cegos, coxos, paralíticos
4 јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
4 [esperando que se movesse a água. Porquanto um anjo descia em certo tempo, agitando-a; e o primeiro que entrava no tanque, uma vez agitada a água, sarava de qualquer doença que tivesse].
5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5 Estava ali um homem enfermo havia trinta e oito anos.
6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6 Jesus, vendo-o deitado e sabendo que estava assim há muito tempo, perguntou-lhe: Queres ser curado?
7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7 Respondeu-lhe o enfermo: Senhor, não tenho ninguém que me ponha no tanque, quando a água é agitada; pois, enquanto eu vou, desce outro antes de mim.
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8 Então, lhe disse Jesus: Levanta-te, toma o teu leito e anda.
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше.
9 Imediatamente, o homem se viu curado e, tomando o leito, pôs-se a andar. E aquele dia era sábado.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10 Por isso, disseram os judeus ao que fora curado: Hoje é sábado, e não te é lícito carregar o leito.
11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11 Ao que ele lhes respondeu: O mesmo que me curou me disse: Toma o teu leito e anda.
12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12 Perguntaram-lhe eles: Quem é o homem que te disse: Toma o teu leito e anda?
13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13 Mas o que fora curado não sabia quem era; porque Jesus se havia retirado, por haver muita gente naquele lugar.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14 Mais tarde, Jesus o encontrou no templo e lhe disse: Olha que já estás curado; não peques mais, para que não te suceda coisa pior.
15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15 O homem retirou-se e disse aos judeus que fora Jesus quem o havia curado.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16 E os judeus perseguiam Jesus, porque fazia estas coisas no sábado.
17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17 Mas ele lhes disse: Meu Pai trabalha até agora, e eu trabalho também.
18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18 Por isso, pois, os judeus ainda mais procuravam matá-lo, porque não somente violava o sábado, mas também dizia que Deus era seu próprio Pai, fazendo-se igual a Deus.
19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19 Então, lhes falou Jesus: Em verdade, em verdade vos digo que o Filho nada pode fazer de si mesmo, senão somente aquilo que vir fazer o Pai; porque tudo o que este fizer, o Filho também semelhantemente o faz.
20 јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20 Porque o Pai ama ao Filho, e lhe mostra tudo o que faz, e maiores obras do que estas lhe mostrará, para que vos maravilheis.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21 Pois assim como o Pai ressuscita e vivifica os mortos, assim também o Filho vivifica aqueles a quem quer.
22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22 E o Pai a ninguém julga, mas ao Filho confiou todo julgamento,
23 да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23 a fim de que todos honrem o Filho do modo por que honram o Pai. Quem não honra o Filho não honra o Pai que o enviou.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24 Em verdade, em verdade vos digo: quem ouve a minha palavra e crê naquele que me enviou tem a vida eterna, não entra em juízo, mas passou da morte para a vida.
25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25 Em verdade, em verdade vos digo que vem a hora e já chegou, em que os mortos ouvirão a voz do Filho de Deus; e os que a ouvirem viverão.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26 Porque assim como o Pai tem vida em si mesmo, também concedeu ao Filho ter vida em si mesmo.
27 и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27 E lhe deu autoridade para julgar, porque é o Filho do Homem.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28 Não vos maravilheis disto, porque vem a hora em que todos os que se acham nos túmulos ouvirão a sua voz e sairão:
29 и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29 os que tiverem feito o bem, para a ressurreição da vida; e os que tiverem praticado o mal, para a ressurreição do juízo.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30 Eu nada posso fazer de mim mesmo; na forma por que ouço, julgo. O meu juízo é justo, porque não procuro a minha própria vontade, e sim a daquele que me enviou.
31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31 Se eu testifico a respeito de mim mesmo, o meu testemunho não é verdadeiro.
32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32 Outro é o que testifica a meu respeito, e sei que é verdadeiro o testemunho que ele dá de mim.
33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33 Mandastes mensageiros a João, e ele deu testemunho da verdade.
34 а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34 Eu, porém, não aceito humano testemunho; digo-vos, entretanto, estas coisas para que sejais salvos.
35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35 Ele era a lâmpada que ardia e alumiava, e vós quisestes, por algum tempo, alegrar-vos com a sua luz.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36 Mas eu tenho maior testemunho do que o de João; porque as obras que o Pai me confiou para que eu as realizasse, essas que eu faço testemunham a meu respeito de que o Pai me enviou.
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37 O Pai, que me enviou, esse mesmo é que tem dado testemunho de mim. Jamais tendes ouvido a sua voz, nem visto a sua forma.
38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38 Também não tendes a sua palavra permanente em vós, porque não credes naquele a quem ele enviou.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39 Examinais as Escrituras, porque julgais ter nelas a vida eterna, e são elas mesmas que testificam de mim.
40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
40 Contudo, não quereis vir a mim para terdes vida.
41 Ја не примам славе од људи.
41 Eu não aceito glória que vem dos homens;
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42 sei, entretanto, que não tendes em vós o amor de Deus.
43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43 Eu vim em nome de meu Pai, e não me recebeis; se outro vier em seu próprio nome, certamente, o recebereis.
44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44 Como podeis crer, vós os que aceitais glória uns dos outros e, contudo, não procurais a glória que vem do Deus único?
45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45 Não penseis que eu vos acusarei perante o Pai; quem vos acusa é Moisés, em quem tendes firmado a vossa confiança.
46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46 Porque, se, de fato, crêsseis em Moisés, também creríeis em mim; porquanto ele escreveu a meu respeito.
47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47 Se, porém, não credes nos seus escritos, como crereis nas minhas palavras?
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar João 5, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.