Lucas 16
Біблія про закарпатцько романо чіб (RMC_ZRB) vs ACF
1 Ісус пгендя Пескєре сікаденґє: — Есас єкг барвало мануш. Кє лесте есас єкг бувтяріс, саво ліджялас бувті андро лескєро хулаїпе. Єкгвар лес обвінінде, со ов розкєрел хулаїпе пескєре хулаєс.
1 E dizia também aos seus discípulos: Havia um certo homem rico, o qual tinha um mordomo; e este foi acusado perante ele de dissipar os seus bens.
2 Акор ода хулай вічіндя лес і пгендя лескє: «Со када ме шунав пал туте? Ізде пескєрі бувті. Ту іма на дикгєга пал мійро хулаїпе».
2 E ele, chamando-o, disse-lhe: Que é isto que ouço de ti? Dá contas da tua mordomia, porque já não poderás ser mais meu mordomo.
3 Ода бувтяріс подуміндя: «Со канакє манґє те кєрен? О хулай чівел ман тейле пале бувті. Те джян, те ваїнен нане ман зор, а те манґавкєрен ладжявман.
3 E o mordomo disse consigo: Que farei, pois que o meu senhor me tira a mordomia? Cavar, não posso; de mendigar, tenho vergonha.
4 Канакє джянав, со кампел те кєрен, гой вареко мі лел ман кє песте андро кгєр, кана ачава бі е бувті».
4 Eu sei o que hei de fazer, para que, quando for desapossado da mordomia, me recebam em suas casas.
5 Акор ов кєздиндя те вічінкєрен саконе єкгєс, ко ачіля те камен лескєре хулаєскє. Ов пгучля першонестар: «Кєці ту камес мійре хулаєскє?»
5 E, chamando a si cada um dos devedores do seu senhor, disse ao primeiro: Quanto deves ao meu senhor?
6 Ода отпгендя: «Шел гордова олівково олєйос». Бувтяріс пгендя лескє: «Ле тийрі розпіска, і сіґєредер беш і пісін пенда».
6 E ele respondeu: Cem medidas de azeite. E disse-lhe: Toma a tua obrigação, e assentando-te já, escreve cinqüenta.
7 Паліш пгендя те дуйтонескє: «А ту кєці камес?» Када отпгендя: «Езерос ґовне дів». Те лескє пгендя: «Ле тийрі розпіска, а пісін охтошел».
7 Disse depois a outro: E tu, quanto deves? E ele respondeu: Cem alqueires de trigo. E disse-lhe: Toma a tua obrigação, e escreve oitenta.
8 І хундя хулай те ашарен біпатівакєре бувтяріс, важ ода кай ов авка ґодяверонес кєрдя. Кале векоскєре чаве федер пес ахальон, сар те ліджянпес ле манушенца, сар о чаве ле шветлоскєре.
8 E louvou aquele senhor o injusto mordomo por haver procedido prudentemente, porque os filhos deste mundo são mais prudentes na sua geração do que os filhos da luz.
9 Ме туменґє пгенав, аракгєн пескє ле баратен нажувже барваліпнага, гой, кана лес на ейла, мі прелен тумен андро вечне кгєра.
9 E eu vos digo: Granjeai amigos com as riquezas da injustiça; para que, quando estas vos faltarem, vos recebam eles nos tabernáculos eternos.
10 Ко патівало андро цікно, ода патівало те андро баро, а ко напатівало андро цікно, ода напатівало те андро баро.
10 Quem é fiel no mínimo, também é fiel no muito; quem é injusto no mínimo, também é injusto no muito.
11 Те тумен андро нажувжо барваліпе на санас патівале, акор ко туменґє допатяла чачуно?
11 Pois, se nas riquezas injustas não fostes fiéis, quem vos confiará as verdadeiras?
12 Те тумен на санас патівале андро цузо, акор ко дела туменґє тумаро?
12 E, se no alheio não fostes fiéis, quem vos dará o que é vosso?
13 Нісаво совґас наший совґалінел дує хулаєнґє. Ов єкгєс кєздинела те мержінен, а дуйтонес камела, або єкгєга ліджялапес патівалонес, а дуйтонес дикгєла тейле. Тумен наший совґалінен те ле Девлескє, те ле барваліпнаскє.
13 Nenhum servo pode servir dois senhores; porque, ou há de odiar um e amar o outro, ou se há de chegar a um e desprezar o outro. Não podeis servir a Deus e a Mamom.
14 Фарісєї, саве каменас о лове, шуненас саворо ода і асанас ле Ісусостар.
14 E os fariseus, que eram avarentos, ouviam todas estas coisas, e zombavam dele.
15 А Ісус ленґє пгендя: — Тумен тговенпес аврі анґлал о мануша, со тумен сан чачібнаскє, та о Дейл джянел тумаре їле. Ода, со мануша цінінен, джюнґіпе андро Девлескєре якга.
15 E disse-lhes: Vós sois os que vos justificais a vós mesmos diante dos homens, mas Deus conhece os vossos corações, porque o que entre os homens é elevado, perante Deus é abominação.
16 Законос те о пророка есас джі ко Іоанн, а акадала овратар вакєрелпес Радишаґоскєро Гійрос пало Краліпе ле Девлескєро, і сако дотговел пескєрі зор, гой те заджян андре лесте.
16 A lei e os profetas duraram até João; desde então é anunciado o reino de Deus, e todo o homem emprega força para entrar nele.
17 Сіґєредер о нєбос те е пгув проперена, сар кана хоч єкг чорточка нашльола андало Законос!
17 E é mais fácil passar o céu e a terra do que cair um til da lei.
18 Сако єкг, ко мукєл пескєра ромня, а паліш лел пескє авра ромня, кєрел лубіпен. І сако єкг, ко лел пескє ромня, саві розґейляпес пескєре ромега, кєрел лубіпен.
18 Qualquer que deixa sua mulher, e casa com outra, adultera; e aquele que casa com a repudiada pelo marido, adultera também.
19 Есас єкг барвало мануш. Ов кіделаспес андре єкг кучедер і андро єкг раїканедер голмі і сако дівес іґєн мулатинелас.
19 Ora, havia um homem rico, e vestia-se de púrpura e de linho finíssimo, e vivia todos os dias regalada e esplendidamente.
20 Одя есас єкг чоро мануш про нав Лазар, саво пашльолас паж лескєрі капура, а ле насвалібнастар на есас жувжо тєлос пре лесте.
20 Havia também um certo mendigo, chamado Lázaro, que jazia cheio de chagas à porta daquele;
21 Ов іґєн камелас те чальон ле которенца пало скамін, кай бешелас барвало. Руконе авенас і чаркєренас лескє рані.
21 E desejava alimentar-se com as migalhas que caíam da mesa do rico; e os próprios cães vinham lamber-lhe as chagas.
22 Ачіляпес, со мувля чоро мануш, і одліґєнде лес о анґєла пашес ко Авраам. Мувля те о барвало, те лес парунде.
22 E aconteceu que o mendigo morreu, e foi levado pelos anjos para o seio de Abraão; e morreu também o rico, e foi sepultado.
23 Кана барвало есас андро адос, андре барі дукг, ов ваздня пескєре якга і дуралестар дикгля ле Авраам, а паж лесте те ле Лазар.
23 E no inferno, ergueu os olhos, estando em tormentos, e viu ao longe Abraão, e Lázaro no seu seio.
24 Ов завріскіндя і манґляпес: «Даде Авраам! Посаїн ман і бічав ле Лазар, мі ціндярел пескєро анґушто андро пані, гой те шілісальол манґє е чіб, бо ме аде мучінавпес андре аді яґ».
24 E, clamando, disse: Pai Abraão, tem misericórdia de mim, e manda a Lázaro, que molhe na água a ponta do seu dedo e me refresque a língua, porque estou atormentado nesta chama.
25 Та Авраам отпгендя: «Чаворея! Лепер, ту іма хундял са лачо андро тийро джівіпе, а Лазар дикгля єкг подліпе. Канакє ов аде радисальол, а ту семвединес.
25 Disse, porém, Abraão: Filho, lembra-te de que recebeste os teus bens em tua vida, e Lázaro somente males; e agora este é consolado e tu atormentado.
26 Та те авка машкар аменде гіні барі ховр, і важ ода, ко камел те преджян адарік кє туменде, на бійрінел, а те одарік кє аменде на авен».
26 E, além disso, está posto um grande abismo entre nós e vós, de sorte que os que quisessem passar daqui para vós não poderiam, nem tampouco os de lá passar para cá.
27 Барвало пгендя: «Акор ме тут іґєн манґав, дадорея, бічав ле Лазар ко мійро дадескєро кгєр,
27 E disse ele: Rogo-te, pois, ó pai, que o mandes à casa de meu pai,
28 бо кє манде минґ гін панч пграла. Мі джял, мі пгенел ленґє анґлал, гой те оне те на поперен андре ада мучішаґоскєро тган».
28 Pois tenho cinco irmãos; para que lhes dê testemunho, a fim de que não venham também para este lugar de tormento.
29 Авраам лескє отпгендя: «Кє ленде гін Моїсєй те о пророка, лен мі шунен».
29 Disse-lhe Abraão: Têm Moisés e os profetas; ouçam-nos.
30 Та ов лескє пгендя: «Наа, даде Авраам, те вареко ле мувлендар авела кє ленде, покаїненапес».
30 E disse ele: Não, pai Abraão; mas, se algum dentre os mortos fosse ter com eles, arrepender-se-iam.
31 Про ода Авраам лескє отпгендя: «Те оне ле Моїсєй те ле пророкен на шунен, та хоч ушілялас вареко опре ле мувлендар, оне те авка на патяна».
31 Porém, Abraão lhe disse: Se não ouvem a Moisés e aos profetas, tampouco acreditarão, ainda que algum dos mortos ressuscite.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Lucas 16, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.