João 12
srp1868 (SRP1868) vs NTLH
1 А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
1 Seis dias antes da Páscoa , Jesus foi ao povoado de Betânia, onde morava Lázaro, a quem ele tinha ressuscitado.
2 Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
2 Prepararam ali um jantar para Jesus. Marta ajudava a servir, e Lázaro era um dos que estavam à mesa com ele.
3 а Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
3 Então Maria pegou um frasco cheio de um perfume muito caro, feito de nardo puro. Ela derramou o perfume nos pés de Jesus e os enxugou com os seus cabelos; e toda a casa ficou perfumada.
4 Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
4 Mas Judas Iscariotes, o discípulo que ia trair Jesus, disse:
5 Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
5 — Este perfume vale mais de trezentas moedas de prata . Por que não foi vendido, e o dinheiro, dado aos pobres?
6 А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
6 Judas disse isso, não porque tivesse pena dos pobres, mas porque era ladrão. Ele tomava conta da bolsa de dinheiro e costumava tirar do que punham nela.
7 А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
7 Então Jesus respondeu:
8 јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
8 Os pobres estarão sempre com vocês, mas eu não estarei sempre com vocês.
9 Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
9 Muitas pessoas ficaram sabendo que Jesus estava em Betânia. Então foram até lá não só por causa dele, mas também para ver Lázaro, o homem que Jesus tinha ressuscitado.
10 А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
10 Então os chefes dos sacerdotes resolveram matar Lázaro também;
11 јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
11 pois, por causa dele, muitos judeus estavam abandonando os seus líderes e crendo em Jesus.
12 А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
12 No dia seguinte, a grande multidão que tinha ido à Festa da Páscoa ouviu dizer que Jesus estava chegando a Jerusalém.
13 узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
13 Então eles pegaram ramos de palmeiras e saíram para se encontrar com ele, gritando: — Que Deus abençoe aquele que vem em nome do Senhor! Que Deus abençoe o Rei de Israel!
14 А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
14 Jesus procurou um jumentinho e o montou, como dizem as Escrituras Sagradas :
15 Не бој се кћери Сионова,
15 “Povo de Jerusalém, não tenha medo! Veja! Aí vem o seu Rei, montado num jumentinho!”
16 Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
16 Naquela ocasião os discípulos não entenderam isso. Mas, depois de Jesus ter voltado para a presença gloriosa de Deus, eles lembraram que isso estava escrito a respeito dele e também que era isso o que tinha acontecido.
17 А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
17 A multidão que estava com Jesus quando ele havia chamado Lázaro para fora do túmulo e o tinha ressuscitado espalhou a notícia do que tinha acontecido.
18 Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
18 E o povo foi encontrar-se com Jesus, pois ficou sabendo que ele tinha feito esse milagre.
19 А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
19 Então os fariseus disseram uns aos outros: — Não estamos conseguindo nada! Vejam! Todos estão indo com ele!
20 А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
20 Entre o povo que tinha ido a Jerusalém para tomar parte na festa, estavam alguns não judeus.
21 Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
21 Eles foram falar com Filipe, que era da cidade de Betsaida, na Galileia, e pediram: — Senhor, queremos ver Jesus.
22 Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
22 Filipe foi dizer isso a André, e os dois foram falar com Jesus.
23 А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
23 Então ele respondeu:
24 Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
24 Eu afirmo a vocês que isto é verdade: se um grão de trigo não for jogado na terra e não morrer, ele continuará a ser apenas um grão. Mas, se morrer, dará muito trigo.
25 који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
25 Quem ama a sua vida não terá a vida verdadeira; mas quem não se apega à sua vida, neste mundo, ganhará para sempre a vida verdadeira.
26 Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
26 Quem quiser me servir siga-me; e, onde eu estiver, ali também estará esse meu
27 Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
27 Jesus continuou:
28 Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
28 Pai, revela a tua presença Então do céu veio uma voz, que dizia: — Eu já a revelei e a revelarei de novo.
29 А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
29 A multidão que estava ali ouviu a voz e dizia que era um trovão. Outros afirmavam que um anjo tinha falado com Jesus.
30 Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
30 Mas ele disse:
31 Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
31 Chegou a hora de este mundo ser julgado, e aquele que manda nele será expulso.
32 И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
32 E, quando eu for levantado da terra, atrairei todas as pessoas para mim.
33 А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
33 Ele dizia isso para indicar de que maneira ia morrer.
34 Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?
34 A multidão perguntou: — A nossa
35 А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
35 Jesus respondeu:
36 Док видело имате верујте видело, да будете синови видела.
36 Enquanto vocês têm a luz, creiam na luz para que possam viver na luz. Depois que Jesus disse isso, foi embora e se escondeu do povo.
37 Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
37 Eles tinham visto Jesus fazer todos esses milagres, mas não criam nele,
38 да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
38 para que se cumprisse o que disse o profeta Isaías: “Senhor, quem creu na nossa mensagem? E quem viu que era o Senhor que estava agindo?”
39 Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
39 Não podiam crer porque, como disse Isaías:
40 Заслепио је очи њихове
40 “Deus cegou os olhos deles e fechou a mente deles, para que não vejam, e não entendam, e não se voltem para ele, e sejam curados por ele.”
41 Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
41 Isaías disse isso porque viu a revelação da natureza divina de Jesus e falou a respeito dele.
42 Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
42 No entanto, muitos líderes judeus creram em Jesus, mas não falavam publicamente a favor dele para que os fariseus não os expulsassem da sinagoga .
43 јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
43 Eles gostavam mais de ser elogiados pelas pessoas do que de ser elogiados por Deus.
44 А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
44 Jesus disse bem alto:
45 и ко види мене, види Оног који ме посла.
45 Quem me vê vê também aquele que me enviou.
46 Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
46 Eu vim ao mundo como luz para que quem crê em mim não fique na escuridão.
47 И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
47 Se alguém ouvir a minha mensagem e não a praticar, eu não o julgo. Pois eu vim para salvar o mundo e não para julgá-lo.
48 Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
48 Quem me rejeita e não aceita a minha mensagem já tem quem vai julgá-lo. As palavras que eu tenho dito serão o juiz dessa pessoa no último dia.
49 јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
49 — Eu não tenho falado em meu próprio nome, mas o Pai, que me enviou, é quem me ordena o que devo dizer e anunciar.
50 И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.
50 E eu sei que o seu mandamento dá a vida eterna. O que eu digo é justamente aquilo que o Pai me mandou dizer.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar João 12, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.