Números 31
Муқеддес Калам (кирил йезиқ) (UIGCYR) vs NTLH
1 Пәрвәрдигар Мусаға сөз қилип: —
1 O Senhor Deus disse a Moisés:
2 Сән Мидиянлардин Исраилларниң интиқамини ал, андин өз хәлиқлириңгә қошулисән, — деди.
2 — Mande que os israelitas se vinguem do mal que os midianitas lhes fizeram. Depois disso você vai morrer.
3 Муса хәлиққә мундақ деди: — Араңлардин җәңгә чиқишқа бир түркүм адәмләрни қуралландуруңлар; андин улар Мидиянлардин Пәрвәрдигар үчүн интиқам елишқа атлансун.
3 Então Moisés disse ao povo: — Preparem homens para a batalha, ataquem os midianitas e se vinguem deles pelo que fizeram contra Deus, o
4 Силәр Исраилларниң һәр бир қәбилисидин җәң қилишқа миңдин адәм маңдуруңлар.
4 Cada tribo deve mandar mil soldados para esta guerra.
5 Шуниң билән түмәнлигән Исраил хәлқиниң һәр қәбилисидин миңдин, җәмий он икки миң адәм җәң қилишқа қуралландурулди.
5 Assim, dos milhares de israelitas foram mandados de cada tribo mil soldados armados, doze mil ao todo.
6 Муса һәр қәбилидин миңдин адәмни җәң қилишқа маңдурди һәмдә Әлиазарниң оғли Финиһасни улар билән биллә маңдурди, Финиһасниң қолида муқәддәс әсваплар вә агаһ канай бар еди.
6 Moisés mandou esses soldados para a batalha, debaixo do comando de Fineias, filho do sacerdote Eleazar, que levou também os objetos sagrados e as cornetas para dar os sinais.
7 Улар Пәрвәрдигарниң Мусаға буйруғини бойичә Мидиянлар билән соқушқили чиқип, әркәкләрниң һәммисини өлтүрүвәтти;
7 Eles atacaram os midianitas, como o Senhor havia ordenado a Moisés, e mataram todos os homens.
8 мошу өлтүрүлгәнләрдин башқа, йәнә Мидиянниң Әви, Рәкәм, Зур, Хур вә Рәба дегән бәш падишасини өлтүрди; йәнә Беорниң оғли Балаамни қилич билән чепип ташлиди.
8 Entre os mortos estavam Evi, Requém, Zur, Hur e Reba, os cinco reis midianitas. Também mataram à espada Balaão, filho de Beor.
9 Исраиллар Мидиянларниң хотун-қизлири вә балилирини тутқун қилип кәтти, йәнә уларниң пүтүн чарва маллири, қой падилири вә мал-мүлүклирини олҗа қилди;
9 Os israelitas levaram presas as mulheres e as crianças dos midianitas. Pegaram também as suas ovelhas e cabras, o seu gado e todos os seus bens.
10 улар туруватқан йәрләрдики барлиқ шәһәр вә барлиқ баргаһлириға от қоювәтти;
10 Incendiaram todas as cidades onde os midianitas moravam e queimaram todos os acampamentos.
11 улар адәм болсун мал болсун барлиқ ғәниймәт, барлиқ олҗини елип кәтти;
11 Eles pegaram o que haviam tomado dos midianitas e também os prisioneiros e os animais
12 улар тутқан әсирләрни һәм олҗа-ғәниймәтни Моаб түзләңликлиригә, Иордан дәрияси бойиға җайлашқан Йерихониң удулидики баргаһқа әкилип, Муса билән каһин Әлиазарға, шундақла Исраилларниң җамаитигә тапшурди.
12 e levaram tudo a Moisés, ao sacerdote Eleazar e ao povo de Israel, que estavam acampados nas planícies de Moabe, perto do rio Jordão, na altura de Jericó, que ficava no outro lado do rio.
13 Муса, каһин Әлиазар вә җамаәтниң барлиқ әмирлири баргаһниң сиртиға чиқип уларни қарши алди.
13 Moisés, o sacerdote Eleazar e todas as autoridades do povo saíram do acampamento e foram ao encontro do exército.
14 Лекин Муса җәңдин қайтқан һәрбий сәрдарларға, йәни миң беши, йүз бешиларға хапа болуп: —
14 Moisés ficou muito zangado com os oficiais que haviam voltado da batalha, isto é, os comandantes dos batalhões e das companhias.
15 Силәр аялларниң һәммисини тирик қалдурдуңларму?
15 Moisés perguntou: — Por que vocês deixaram vivas todas as mulheres?
16 Қараңлар, дәл шулар Балаамниң һейлә-мәслиһәти билән Пеордики ишта Исраилларни Пәрвәрдигар алдида гунаға патқузуши билән, Пәрвәрдигарниң җамаитигә ваба яғдурулған әмәсму?
16 Lembrem que foram as mulheres que, seguindo os conselhos de Balaão, fizeram com que os israelitas fossem infiéis a Deus, o Senhor , adorando o deus Baal-Peor. Foi por isso que houve uma epidemia no meio do povo de Deus.
17 Әнди силәр барлиқ оғул балиларни өлтүрүветиңлар, әрләр билән мунасивәт өткүзгән аялларни қоймай өлтүрүветиңлар.
17 Agora matem todos os meninos e todas as mulheres que não forem virgens.
18 Бирақ яш қизлар, йәни әрләр билән мунасивәт өткүзмигәнләрни болса, өзлириңларға тирик қалдуруңлар.
18 Mas deixem viver todas as meninas e as moças que forem virgens; elas pertencem a vocês.
19 Силәр баргаһ сиртида йәттә күн чедир тикип туруңлар; адәм өлтүргән вә өлүккә тәккән һәр ким үчинчи күни вә йәттинчи күни өзини паклисун; силәр вә силәр әсир қилған кишиләрниң һәммиси шундақ қилсун.
19 Agora todos os que tiverem matado alguém ou que tiverem tocado em algum morto devem ficar fora do acampamento sete dias. No terceiro dia e no sétimo, vocês e as prisioneiras devem se purificar .
20 Барлиқ кийим-кечәк, терә әсвап үскүниләр, тивитта тоқулған барлиқ нәрсиләр һәм яғач әсвап-үскүниләрниң һәммисини паклаңлар, — деди.
20 Purifiquem também todas as roupas, todos os objetos feitos de couro, tudo o que é feito de pelos de cabra e tudo o que é feito de madeira.
21 Каһин Әлиазар җәңгә чиқип қайтқан ләшкәрләргә:
21 Então o sacerdote Eleazar disse aos homens que tinham voltado da batalha: — A
22 алтун, күмүч, мис, төмүр, қәләй, қоғушун қатарлиқ
22 — ausente —
23 отқа чидамлиқ нәрсиләрниң һәммисини оттин өткүзүңлар, шундақ қилсаңлар пак һесаплиниду; шундақтиму, йәнила «напаклиқни чиқарғучи су» билән пакизлаңлар; отқа чидамсиз нәрсиләрни шу судин өткүзүңлар.
23 — ausente —
24 Йәттинчи күни кийимлириңларни жуюңлар, андин силәр пак һесаплинисиләр; андин кейин баргаһқа кирсәңлар болиду, — деди.
24 No sétimo dia, para se purificarem, vocês deverão lavar as roupas que estiverem vestindo. Depois disso vocês poderão entrar no acampamento.
25 Пәрвәрдигар Мусаға сөз қилип мундақ деди: —
25 O Senhor Deus disse a Moisés:
26 Сән каһин Әлиазар вә җамаәт ичидики қәбилә каттилири билән бирликтә елинған олҗа-ғәнимәтниң, адәм болсун, чарпай болсун, шуларниң умумий санини һесаплап чиққин;
26 — Você, com a ajuda do sacerdote Eleazar e das autoridades do povo, faça uma lista de tudo o que foi tomado na batalha, incluindo as pessoas e os animais.
27 олҗа-ғәниймәтни иккигә бөл, йеримини җәңгә чиққанларға бәр, қалған йеримини барлиқ җамаәткә бәр.
27 Divida em duas partes iguais o que foi tomado: uma parte para os soldados e a outra para o resto do povo.
28 Сән йәнә чиқип җәңгә қатнашқан ләшкәрләр алидиған адәм, кала, ешәк яки қой падилиридин бәш йүздин бирини Пәрвәрдигарға аталған үлүш болсун дәп айриғин;
28 Da parte que pertence aos soldados que estiveram na batalha, separe um imposto para Deus, o Senhor : uma pessoa de cada quinhentas e a mesma coisa quanto aos bois, jumentos, ovelhas e cabras.
29 силәр шуни ләшкәрләргә тәвә болған йеримидин елип Пәрвәрдигарға аталған «көтәрмә һәдийә» сүпитидә каһин Әлиазарға тапшуруңлар.
29 Pegue esse imposto e entregue ao sacerdote Eleazar, como oferta ao Senhor .
30 Исраилларға тәвә болған йериминиң адәм, кала, ешәк, қой падилири, шундақла һәр хил һайванлардин әлликтин бирини Пәрвәрдигарниң җамаәт чедириға қарашқа мәсъул болған Лавийларға бериңлар.
30 Da parte que pertence ao povo, pegue um de cada cinquenta, tanto de pessoas como de bois, de jumentos, de ovelhas, de cabras e de qualquer outro animal, e dê aos levitas , que cuidam da Tenda do Senhor .
31 Шуниң билән Муса билән каһин Әлиазар Пәрвәрдигарниң Мусаға буйруғинидәк қилди.
31 Moisés e Eleazar fizeram o que o Senhor havia ordenado.
32 Әнди олҗа-ғәниймәт, йәни җәңгә чиққан ләшкәрләр еливалған нәрсиләрдин қалғини қой җәмий алтә йүз йәтмиш бәш миң,
32 — ausente —
33 кала йәтмиш икки миң,
33 — ausente —
34 ешәк атмиш бир миң,
34 — ausente —
35 әркәкләр билән мунасивәт өткүзмигән қизлар оттуз икки миң чиқти.
35 — ausente —
36 Җәңгә чиққанларниң үлүши, йәни уларға тәвә йерими, қой җәмий үч йүз оттуз йәттә миң бәш йүз;
36 — ausente —
37 бу қой падилиридин Пәрвәрдигарға аталғини алтә йүз йәтмиш бәш болди;
37 — ausente —
38 кала оттуз алтә миң, буниңдин Пәрвәрдигарға аталғини йәтмиш икки болди.
38 — ausente —
39 Ешәк оттуз миң бәш йүз чиқти, буниңдин Пәрвәрдигарға аталғини атмиш бир болди.
39 — ausente —
40 Адәм он алтә миң чиқти, буниңдин Пәрвәрдигарға аталғини оттуз икки адәм болди.
40 — ausente —
41 Муса Пәрвәрдигар өзигә буйруғини бойичә Пәрвәрдигарға сунулидиған «көтәрмә һәдийә» болған үлүшни каһин Әлиазарға тапшуруп бәрди.
41 Assim, Moisés deu a Eleazar o imposto como uma oferta especial a Deus, o Senhor , como o Senhor havia ordenado.
42 Исраилларға тәвә болған йерими, йәни Муса җәңгә чиқип кәлгәнләрдин елип бөлүп бәргини —
42 — ausente —
43 җамаәткә тәвә болған шу йерими — қой үч йүз оттуз йәттә миң бәш йүз,
43 — ausente —
44 кала оттуз алтә миң,
44 — ausente —
45 ешәк оттуз миң бәш йүз,
45 — ausente —
46 адәм он алтә миң еди.
46 — ausente —
47 Муса Пәрвәрдигар өзигә буйруғини бойичә, Исраилларға тәвә болған шу йериминиң, мәйли адәм яки һайван болсун, әлликтин бирини айрип елип Пәрвәрдигарниң ибадәт чедириға қарашқа мәсъул болған Лавийларға тапшурди.
47 Como o Senhor havia ordenado, dessa metade que pertencia ao povo, Moisés pegou um de cada cinquenta, tanto de pessoas como de animais, e deu aos levitas, que cuidavam da Tenda Sagrada.
48 Пүткүл қошунниң сәрдарлири, миң беши, йүз бешилири Муса билән көрүшкили келип,
48 Os oficiais do exército, isto é, os comandantes dos batalhões e das companhias, foram falar com Moisés
49 Мусаға: — Хизмәткарлириниң қол астида җәң қилған ләшкәрләрниң умумий санини санақтин өткүзсәк бириму кам чиқмиди.
49 e disseram: — Contamos os soldados que estão debaixo do nosso comando, e não está faltando nenhum.
50 Шуңа, мана Пәрвәрдигарниң һозурида өзимизниң гунайиниң кафарити үчүн һәр қайсимиз еришкәнләрни Пәрвәрдигарға аталған һәдийә қилимиз — алтун буюмлар, пут-қол зәнҗирлири, биләйүзүк, мөһүр үзүк, зирә-һалқа, марҗанларниң һәммисини елип кәлдуқ, — деди.
50 Assim trouxemos o que cada um pegou: objetos de ouro, correntinhas, pulseiras, anéis, brincos e colares. Nós os oferecemos a Deus, o Senhor , como pagamento pela nossa vida, para que ele nos proteja.
51 Шуниң билән Муса билән каһин Әлиазар улар әкәлгән алтунларни, йәни алтунда ясалған һәр хил буюмларни алди.
51 Moisés e o sacerdote Eleazar receberam todas essas joias de ouro.
52 Уларниң миң беши вә йүз бешилиридин алғини Пәрвәрдигарға аталған «көтәрмә һәдийә» сүпитидә сунулди; барлиқ алтун җәмий он алтә миң йәттә йүз әллик шәкәл чиқти
52 O peso total do ouro que foi separado e oferecido a Deus, o Senhor , pelos oficiais foi de cento e noventa e um quilos.
53 (ләшкәрләрниң һәр бири өзлири үчүн мал-мүлүкни булаң-талаң қилишқан еди).
53 Os que não eram oficiais ficaram com as coisas que tiraram dos inimigos.
54 Муса билән каһин Әлиазар миң беши вә йүз бешилириниң қолидин алтунни елип, җамаәт чедириниң ичигә әкирип, уни Пәрвәрдигарниң һозурида Исраиллар үчүн яднамә қилди.
54 Assim, Moisés e o sacerdote Eleazar receberam o ouro dos oficiais e o levaram para a Tenda Sagrada a fim de que o Senhor protegesse o povo de Israel.
Atalhos do teclado
- Capítulo anterior←
- Próximo capítulo→
- Versículo anteriork
- Próximo versículoj
- Limpar seleçãoEsc
- Esta ajuda?
Estude este capítulo no WhatsApp
Peça à IA da Bíblia Fala para explicar Números 31, comparar traduções ou montar um estudo — tudo direto pelo WhatsApp.