1 Овако говори Господ:
2 Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати
3 Стрелац нека натеже лук на стрелца
4 Нека падну побијени у земљи халдејској
5 Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама,
6 Бежите из Вавилона и избавите сваки душу своју
7 Вавилон беше златна чаша у руци Господњој,
8 Уједанпут паде Вавилон и разби се;
9 Лечисмо Вавилон,
10 Господ је изнео правду нашу;
11 Чистите стреле,
12 На зидовима вавилонским подигните заставу,
13 О ти, што станујеш крај воде велике
14 Господ над војскама закле се собом:
15 Он је створио земљу силом својом,
16 Кад пусти глас свој,
17 Сваки човек поста безуман од знања,
18 Таштина су, дело преварно;
19 Није такав део Јаковљев;
20 Ти си ми био маљ,
21 И тобом сатрх коња и јахача његовог;
22 И тобом сатрх човека и жену,
23 И тобом сатрх пастира и стадо његово,
24 И платићу Вавилону и свим становницима халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.
25 Ево мене на тебе,
26 И неће узети од тебе камена за угао
27 Подигните заставу у земљи,
28 Приправите народе супрот њему,
29 И земља ће се затрести и узмучити,
30 Престаше војевати јунаци вавилонски,
31 Гласник ће сретати гласника,
32 И да се бродови узеше
33 Јер овако вели Господ над војскама
34 Изједе ме и потре ме Навуходоносор,
35 Неправда која се чини мени и мом телу нека дође на Вавилон,
36 Зато овако вели Господ:
37 И Вавилон ће постати гомила,
38 Рикаће сви као лавови
39 Кад се угреју, изнећу им да пију,
40 Свешћу их на заклање као јагањце,
41 Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље?
42 Море уста на Вавилон,
43 Градови његови посташе пустош,
44 И походићу Вила у Вавилону
45 Изиђи из њега, народе мој,
46 Немојте да одмекне срце ваше
47 Зато ево иду дани
48 Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном,
49 И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви,
50 Који утекосте од мача, идите,
51 Посрамисмо се,
52 Зато, гле, иду дани,
53 Да се Вавилон и на небо попне,
54 Чује се велика вика из Вавилона,
55 Јер Господ затире Вавилон,
56 Јер дође на њ, на Вавилон, затирач,
57 Опојићу кнезове његове и мудраце његове,
58 Овако вели Господ над војскама:
59 Реч што заповеди пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијиног, кад пође од Седекије, цара Јудиног, у Вавилон четврте године царовања његовог; а Сераја беше главни постељник.
60 А Јеремија написа у једну књигу све зло које хтеде доћи на Вавилон, све ове речи што су написане за Вавилон.
61 И рече Јеремија Сераји: Кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове речи;
62 и реци: Господе, Ти си говорио за ово место да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човек ни живинче, него да је пустош до века.
63 А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.
64 И реци: Тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи.