1 Реч коју рече Господ за Вавилон и за земљу халдејску преко Јеремије пророка.
2 Јавите народима и разгласите,
3 Јер се народ подиже на њ са севера, који ће му земљу опустети, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побећи ће и отићи.
4 У те дане и у то време, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога свог.
5 Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: Ходите, сјединимо се с Господом заветом вечним, који се не заборавља.
6 Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој.
7 Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: Нећемо бити криви, јер згрешише Господу, стану правде, Господу, нади отаца њихових.
8 Бежите из Вавилона и изиђите из земље халдејске и будите као овнови пред стадом.
9 Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стреле су им као у доброг јунака, не враћају се празне.
10 И земља ће се халдејска опленити, сви који ће је пленити наситиће се, говори Господ.
11 Јер се веселисте, јер се радовасте
12 Мати се ваша осрамоти врло,
13 Од гнева Господњег неће се у њој живети,
14 Поставите се око Вавилона
15 Вичите на њ унаоколо;
16 Истребите из Вавилона сејача
17 Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најпре га једе цар асирски, а после му кости изломи Навуходоносор, цар вавилонски.
18 Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити цара вавилонског и земљу његову, као што сам походио цара асирског.
19 И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова.
20 У оне дане и у оно време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим.
21 Изиђи на земљу мератијамску
22 Вика је убојна у земљи
23 Како се сломи и скрши маљ целе земље?
24 Ја ти метнух замку, Вавилоне,
25 Господ отвори ризницу своју
26 Ходите на њу с краја земље,
27 Покољите мачем све теоце њене,
28 Чује се глас оних који беже и који побегоше из земље вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашег, освету двора Његовог.
29 Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у логор према њему унаоколо да не побегне ни један, платите му по делима његовим; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот Свецу Израиљевом.
30 Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ.
31 Ево мене на тебе, поносити,
32 Поносити ће се спотаћи и пасти,
33 Овако вели Господ над војскама: Сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним; који их заробише, држе их, неће да их пусте.
34 Избавитељ је њихов силан, име Му је Господ над војскама, Он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске.
35 Мач на Халдејце,
36 Мач на лаже његове,
37 Мач на коње његове,
38 Суша на воде његове,
39 Зато ће се онде настанити дивље звери и буљине, и сове ће онде становати; и неће се населити до века и неће се у њој живети никада.
40 Као кад Господ затре Содом и Гомор и суседство њихово, говори Господ, неће се нико онде населити, нити ће се бавити у њој син човечји.
41 Ево, народ ће доћи са севера, велик народ,
42 Лук и копље носиће,
43 Цар вавилонски кад чује глас о њима,
44 Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети?
45 Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли Његове што је смислио за земљу халдејску: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима.
46 Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима.