1 И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к том народу; отерај их испред мене, и нека одлазе.
2 И ако ти кажу: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ:
3 И пустићу на њих четворо, говори Господ: Мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звери земаљске, да их једу и истребе.
4 И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму.
5 Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме?
6 Ти си ме оставио, говори Господ,
7 Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским,
8 Више ће ми бити удовица његових него песка морског,
9 Изнемоћи ће која је родила седморо
10 Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу.
11 Господ рече: Доиста, остатку ће твом бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тескоби.
12 Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе северно и бронзу?
13 Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цене по свим међама твојим, и то за све грехе твоје.
14 И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гнева мог, и гореће над вама.
15 Ти знаш, Господе,
16 Кад се нађоше речи Твоје, поједох их,
17 Не седим у већу подсмевачком
18 Зашто бол мој једнако траје?
19 Зато овако вели Господ:
20 И учинићу да будеш том народу као јак зид бронзани,
21 И избавићу те из руку злих људи,