1 Реч Господња која дође Јеремији о суши.
2 Јуда тужи, и врата су му жалосна;
3 Највећи између њих шаљу најмање на воду;
4 Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи;
5 И кошута у пољу оставља младе своје,
6 И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви,
7 Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе,
8 Надо Израиљева!
9 Зашто си као уморан човек,
10 Овако говори Господ за народ овај:
11 Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро.
12 Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.
13 Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту.
14 А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.
15 Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.
16 А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.
17 Реци им дакле ову реч:
18 Ако изиђем у поље, ето побијених мачем;
19 Еда ли си сасвим одбацио Јуду?
20 Признајемо, Господе, злоћу своју,
21 Немој нас одбацити ради имена свог;
22 Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд?