1 За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев:
2 Неће се више хвалити Моав Есевоном;
3 Чује се вика из Оронајима,
4 Моав се сатре;
5 Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка;
6 Бежите, избавите душе своје,
7 Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје,
8 И доћи ће затирач у сваки град,
9 Подајте крила Моаву, нека брзо одлети;
10 Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
11 Моав је био у миру од детињства свог
12 Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.
13 И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.
14 Како говорите:
15 Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти,
16 Близу је погибао Моавова,
17 Жалите га сви који сте око њега,
18 Сиђи са славе своје, и седи на место засушено,
19 Стани на путу, и погледај,
20 Посрами се Моав;
21 Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
22 и на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
23 и на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
24 и на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.
25 Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.
26 Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.
27 Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?
28 Оставите градове и населите се у стени, становници моавски,
29 Чусмо понос Моавов
30 Знам ја, говори Господ,
31 Зато ћу ридати за Моавом,
32 Више него за Јазиром плакаћу за тобом,
33 И радост и весеље отиде с родног поља,
34 Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.
35 И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.
36 Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
37 Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.
38 На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.
39 Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.
40 Јер овако говори Господ:
41 Кериот је покорен и тврда се места заузеше,
42 И Моав ће се истребити да не буде народ,
43 Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски,
44 Ко утече од страха, пашће у јаму,
45 У сену есевонском уставише се који бежаху од силе;
46 Тешко теби, Моаве,
47 Али ћу повратити робље Моавово у последње време,