1 Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати,
2 И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ.
3 Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима:
4 Обрежите се Господу,
5 Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците:
6 Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте,
7 Излази лав из честе своје
8 За то припашите кострет, плачите и ридајте,
9 И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.
10 И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе.
11 У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти.
12 Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.
13 Гле, као облак подиже се,
14 Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио;
15 Јер глас јавља од Дана,
16 Казујте народима;
17 Као чувари пољски стаће око њега,
18 Пут твој и дела твоја то ти учинише;
19 Јаох утроба, јаох утроба!
20 Погибао на погибао оглашује се;
21 Докле ћу гледати заставу?
22 Јер је народ мој безуман, не познаје ме,
23 Погледах на земљу, а гле без обличја је и пуста;
24 Погледах на горе,
25 Погледах, а гле, нема човека,
26 Погледах, а гле, Кармил је пустиња
27 Јер овако говори Господ:
28 Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети,
29 Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови,
30 А ти, опустошена, шта ћеш чинити?
31 Јер чујем глас као породиљин,