1 Праведан си, Господе, ако бих се правдао с Тобом;
2 Ти их посади, и они се укоренише,
3 Али Господе, Ти ме познајеш, разгледаш ме
4 Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути
5 Кад си трчао с пешацима па те уморише,
6 Јер и браћа твоја и дом оца твог, и они те изневерише
7 Оставих дом свој,
8 Наследство моје поста ми као лав у шуми,
9 Наследство моје поста ми птица грабљива;
10 Пастири многи поквариће мој виноград,
11 Обратиће га у пустош,
12 На сва висока места по пустињи доћи ће затирачи;
13 Сејаће пшеницу, а трње ће жети;
14 Овако говори Господ за све зле суседе моје, који дирају наследство што дадох народу свом Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу исред њих.
15 А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет сваког њих на наследство његово и сваког у земљу његову.
16 И ако добро науче путеве народа мог, да се заклињу мојим именом: Тако да је жив Господ! Као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мог.
17 Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати сасвим такав народ и затрти, говори Господ.