1 На стражи својој стадох,
2 И одговори ми Господ и рече:
3 Јер ће још бити утвара до одређеног времена,
4 Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему;
5 А како вино вара,
6 Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи:
7 Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи?
8 Што си ти опленио многе народе,
9 Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој,
10 Смислио си срамоту кући својој
11 Јер ће камен из зида викати,
12 Тешко ономе који гради град крвљу
13 Гле, није ли од Господа над војскама
14 Јер ће се земља напунити познања славе Господње
15 Тешко ономе који поји ближњег свог,
16 Наситићеш се срамоте место славе,
17 Јер насиље учињено Ливану покриће те
18 Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов?
19 Тешко ономе који говори дрвету: Прени се!
20 А Господ је у светој цркви својој;