1 И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама,
2 и рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама,
3 па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог.
4 А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.
5 И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.
6 И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива.
7 И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.
8 А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.
9 А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну.
10 И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом.
11 И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.
12 И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји?
13 И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.
14 И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.