1 Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je
2 Kad je duša bez znanja, nije dobro;
3 Ludost čovečija prevraća put njegov,
4 Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja,
5 Lažan svedok neće ostati bez kara,
6 Mnogi ugađaju knezu,
7 Na siromaha mrze sva braća njegova,
8 Ko pribavlja razum, ljubi dušu svoju;
9 Svedok lažan neće ostati bez kara,
10 Ne dolikuju bezumnom miline,
11 Razum zadržava čoveka od gneva,
12 Careva je srdnja kao rika mladog lava,
13 Bezuman je sin muka ocu svom,
14 Kuća i imanje nasleđuje se od otaca;
15 Lenost navodi tvrd san,
16 Ko drži zapovesti, čuva dušu svoju;
17 Gospodu pozaima ko poklanja siromahu,
18 Karaj sina svog dokle ima nadanja
19 Velik gnev pokazuj kad praštaš kar,
20 Slušaj savet i primaj nastavu,
21 Mnogo ima misli u srcu čovečijem,
22 Želja čoveku treba da je da čini milost,
23 Strah je Gospodnji na život;
24 Lenjivac krije ruku svoju u nedra,
25 Udri podsmevača da ludi omudra,
26 Sin sramotan i prekoran
27 Nemoj, sine, slušati nauke koja odvodi od reči razumnih.
28 Nevaljao svedok podsmeva se pravdi,
29 Gotovi su podsmevačima sudovi